Velika ispovest Marije Savić Stamenić: Iskreno o Vučiću, strahu od rata i šta bi danas prvo pitala Putina

Marija Savić Stamenić / Foto: Nikola Tomić

Jedna od najpoznatijih domaćih voditeljki, lepa brineta Marija Savić Stamenić, pre tri godine je, na veliko iznenađenje javnosti, sa Radio-televizije Srbije, na kojoj je bila voditeljka i urednica, prešla na Prvu televiziju.

Preporučujemo

U velikom i iskrenom razgovoru za Telegraf.rs Marija priznaje da li je zadovoljna odlukom koju je tada donela, da li su njena očekivanja ispunjena, kako vidi stanje u medijima, ima li nepoželjnih gostiju, ali i kakva je privatno, te da li se, kao dete rata, plaši situacije u kojoj se nalazi svet, pa i mi.

• Pre nešto više od dve godine vodile smo poslednji veliki razgovor, a sada su prošle već tri otkako ste prešli na Prvu televiziju. Tada je Vaš rad na Prvoj još uvek bio relativno svež da biste mogli da ga uporedite sa radom na RTS, ali sada je prošlo dovoljno vremena. Da li ste zadovoljni odlukom koju ste tada doneli? Da li su Vaša očekivanja, i od poslovnog okruženja, ali i od sebe na novom radnom mestu, ispunjena?

- Apsolutno sam zadovoljna odlukom. Ovaj format mi prija, rad na Prvoj takođe. Mislim da sada imam i neku svoju publiku koja redovno gleda moje emisije zato što zna da može da očekuje ozbiljan pristup svakoj temi, kredibilne sagovornike i različita mišljenja.

• Kako izgleda Marijina svakodnevica? Koliko je rad vikendom zapravo naporniji rad tokom cele nedelje, zbog priprema za emisije i višesatni program uživo?

- Odmaram ponedeljkom i utorkom. To je moj vikend pa se tada, neretko, isključim i odgovaram samo na privatne pozive. Provodim vreme sa decom, porodicom i prijateljima, obavljam svakodnevne obaveze kao i svi drugi, idem na plivanje… Od srede pomalo, a od četvrtka počinje ozbiljna priprema emisija zajedno sa ekipom. Biramo teme, goste, pišemo košuljicu. Često ljudi misle da je lako, da radim samo dva dana. Zaboravlljaju da sam i urednik emisija koje vodim, što podrazumeva veliki angažman.

• Mnogo toga se u Vašem studiju izdešavalo za ove tri godine. Koju emisiju i kog sagovornika biste u ovom momentu izdvojili? Koji razgovor je na Vas ostavio najjači utisak?

- Prvi i, nadam se, poslednji put se dogodilo da mi je gost napustio emisiju. Reč je o Vojislavu Šešelju koji je izašao jer mu nisam dozvolila da vređa novinara koji je preminuo. A, najjači utisak na mene je ostavio razgovor sa Nedom Arnerić. Ona je bila u emisiji oko mesec dana pre nego što je otišla zauvek. Ne mogu nikad da zaboravim kako sam posle te emisije ostala skrhana nekom dubokom tugom koju sam videla u njenim očima. Mnogo puta sam sebi postavila pitanje zašto tada nisam nekome rekla ono što sam osetila - da ona traži pomoć, da joj je potrebno da je neko drži za ruku da ne potone, da je izvuče iz tog vrtloga koji je vuče. Nisam bila dovoljno bliska sa njom da bih joj to rekla, smatrala sam da nije pristojno, nadala se da se, možda, varam. Očajna sam bila kad sam čula da je otišla i stalno sam se pitala zašto nisam učinila nešto, bilo šta.

• Svi pamtimo prilično neprijatne momente prilikom gostovanja Ivice Dačića kod Vas. Da li je došlo do razgovora među vama, nakon toga?

- Razgovarali smo odmah posle emisije i on se meni tada izvinio. Zanimljivo je da su mnogi pričali da je taj sukob izrežiran, a istina je da godinu dana posle toga nismo imali nikakav kontakt. Sada je ponovo gost u mojim emisijama. Nemam ja prava da ne uputim poziv predsedniku Skupštine. I, na kraju, svi nekad pogrešimo, a ja moram da budem poštena i da kažem da je on mnogo puta bio fer kada mi je bila potrebna neka informacija ili gostovanje. Mada, i dalje mislim da je trebalo da se izvini javno. Vuk Jeremić je to uradio. Napisao je na tviteru da lažem, a onda mi se javno, u programu jedne televizije, izvinio.

• Da li se proširio spisak onih koji više ne dobijaju Vaš poziv za gostovanje i koji su razlozi?

- Ne postoji taj spisak. Pre ili kasnije shvatite da nemate prava na tu vrstu privatnog odnosa. Ako postoji interes javnosti da neko bude moj gost, ja ću da ga pozovem. Jedini uslov je da bude pristojan i da ne vređa nikoga.

• Istakli ste u našem tadašnjem razgovoru da je problem što Vas "svi žele na svojoj strani, a pričaju o objektivnim novinarima". Ima li pomaka, jesmo li napredovali na oba fronta ili nismo ni na jednom?

- To je ostalo isto. Ali, što se mene tiče, napredovali jesmo. Sada mogu da kažem da kod mene dolaze baš svi, pa i oni čija je strategija, u jednom trenutku, bila da odbijaju pozive da bi mogli da kažu da su zabranjeni. Preko puta mene videćete i Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, Ivicu Dačića i Vuka Jeremića, Vladimira Orlića i Boška Obradovića. Da ne nabrajam dalje. I to ne samo u kampanji, već i sada kada su izbori završeni. Malo je danas novinara koji ovo mogu da kažu. I moram da priznam da su predstavnici i desne i leve opozicije bili dovoljno fer da, javno, u emisiji, izgovore da ja svoj posao radim profesionalno, da su zastupljene sve opcije i sve strane političkog spektra i da bi voleli da je tako na svim televizijama. To sam prihvatila kao jednu vrstu izvinjenja za napade kojima sam svojevremeno bila izložena. Jednom sam, čak, dobila ceo tekst zbog jednog lajka na instagramu. Ali, ljudski je praštati.

• Kako biste opisali današnje novinarstvo i sve čemu svedočimo?

- Menjaju se vremena, menjaju se konzumenti novinarstva, a samim tim i novinarstvo. Mislim da je ta promena najbolje oličena u osnivaču Foks Njuza, Rodžeru Ejlsu. Ima sjajan film o njemu "The Loudest Voice", kad on kaže: "Ljudi ne žele da budu informisani. Oni žele da se osećaju informisano." Meni je žao što je tako, jer tako mediji postaju sve više podeljeni, pa svako svojoj publici daje onu informaciju koju ta publika želi, upakovanu tako da podrži već formiran stav ili emociju prema nekome. Ja se trudim da pružim i jednu i drugu stranu priče. Mislim da publika Prve nije tako oštrom linijom podeljana na "naše" i "njihove" i da želi da čuje obe strane da bi formirala stav. Smatram to velikim uspehom u današnje vreme. A opet, kad god imam dve strane, to izaziva negativne emocije kod gledalaca, jer niko nije sasvim zadovoljan.

• Doživljavate li TV lica koja vode jutarnje programe vikendom, kao i vi, kao konkurenciju? Kako gledate na razlike u gledanosti, u kom obliku to utiče na Vas?

- Pa, ne. Manje ili više, to su drugačiji koncepti. Trčimo u različitim stazama. Svako u skladu sa svojim karakterom, senzibilitetom, strategijom i ciljem. Ne možete da se trkate ako jedan trči sprint, a drugi maraton, ako su ciljevi udaljeni kilometrima. Verujem i da svako ima svoju publiku. A ja svoju ne bih menjala.

• Predsednik Srbije čest je gost u Vašim emisijama. Da li ga i dalje smatrate najzahtevnijim sagovornikom?

- Ubedljivo. Ne postoji pitanje kojim možete da ga iznenadite, da ga uhvatiti nespremnog, da mu doskočite. Vešt, inteligentan i uvek veoma dobro pripremljen. To je, jednostavno, tako. Sličan je, po tome, bio još jedan Aleksandar, Tijanić. Niste nikada mogli, iz verbalnog okršaja sa njim, da izađete kao pobednik.

• Istakli ste da Vam je želja da uradite intervju sa Putinom. Sta biste ga danas, u situaciji u kakvoj je Rusija i ceo svet, prvo pitali?

- Šta je krajnji cilj rata u Ukrajini? Zašto nije pokušao još da pregovara pre nego što je pokrenuo taj voz koji nema kočnice? Da li je očekivao da će se rat završiti za nekoliko dana? Šta bi moglo da bude okidač za nuklearni rat?

• Kao dete rata, kako gledate na sve što se trenutno događa u svetu? Da li postoji doza straha da bismo ponovo mogli da prođemo kroz zlokobno vreme?

- Nije to mala doza. Postoji ogroman strah, posebno zbog dece. Plašim se da svet srlja u katastrofu i tragediju kakva do sada nije viđena. Naspram toga, trenutno mi sve naše teme i sporenja deluju potpuno besmisleno, nebitno.

• Ovih dana se često provlači gostovanje pokojne Kike Đukić i jutjubera Bogdana Ilića kod Vas u emisiji. Sa kakvim emocijama ga danas gledate?

- Sa tugom, naravno. Ugasio se jedan život koji je tek počinjao. Kiku sam zapamtila kao dragu i nasmejanu devojčicu koja je ušla u neki svet sa kojim nije imala snage da se bori. Razgovarala sam nedavno dugo i sa Kikinom majkom. Njena tuga je neizmerna.

• Imate dvoje dece. Trudite li se da ih usmerite dalje od uticaja poznatih influensera i Jutjubera ili ne iskazuju, kao veliki broj dece, interesovanja ka njima?

- Uglavnom ih to ne zanima. Ne žele ni da se slikaju za medije, ne daju mi ni da postavim sliku na instagramu, iako su već veliki. Nisam ni ja za to da se deca izlažu na taj način ali, da oni žele, možda bih ja popustila.

• Važite za jednu od najlepših i najzgodnijih žena na nasoj javnoj sceni. Međutim, ono što je interesantno jeste da su česti komentari i konstatacije ljudi kako se ne trudite da svojim stajlinzima u emisijama privučete veliku pažnju, već da ste vrlo pristojni, svedeni i da im se dopada sto je akcenat uvek više na gostima i razgovorima. Da li to ciljano radite ili su gledaoci stekli pogrešan utisak?

- Akcenat uvek jeste na sadržaju i drago mi je što to ljudi vide. Za pripremu emisije potrošim nekoliko dana, a za odabir garderobe nekoliko minuta. Ipak, odbijam i da podlegnem pod onu vrstu pritiska i predrasude da moraš da budeš zakopčana od glave do pete da bi te neko smatrao ozbiljnom i kredibilnom. Možeš da obučeš kratku suknju, a da to ne izgleda vulgarno i da, ni na koji način, ne unizi dostojanstvo, ozbiljnost i kvalitet onoga što radiš. Možeš, ako znaš.

• Kakva je Marija privatno? Kakva su Vam interesovanja?

- Osoba koja voli da putuje i koja beskrajno uživa dok, sa decom, obilazi prestonice svetske istorije i kulture. Osoba koja ne voli javna desavanja i na prijeme i slične događaje ide veoma retko. Nisam neko ko se troši na površne i formalne odnose, uvek mi je važnija suština od forme, kvalitet od kvantiteta, emotivno od materijalnog. "Ne otvaram dušu na vetrometini", kako to kaže Meša Selimović. Zato imam mali krug svojih ljudi koje volim i sa kojima istinski uživam u svemu. I kad odemo u kafanu, u pozorište, kad sedimo i pijemo lepo vino uz večeru ili gledamo nešto na tv, u bioskopu… A, kad izlazim, a to nije retko, moje drugarice i ja imamo pravilo da u kafani uvek ustajemo prve. Tvrdim da teško možete da nađete veselije društvo od našeg. Znaju to ljudi koji su me videli u gradu.

• Uskoro će Vam i rođendan. Imate li velikih želja?

- Moje želje su uvek velike. Ovoga puta je jedna baš specifična. Neću da otkrivam ali, ako se ispuni, znaćete.

• Da li će se realizovati Vaša i želja Vaše koleginice da otvorite restoran u prestonici?

- Ona i ja smo sad obrnule redosled, ali je restoran i dalje naš krajnji cilj. Možda u Beogradu, a možda i negde na obali mora. Maštamo mnogo, a obe smo veoma uporne. Kad nesto dovoljno želimo, to i ostvarimo. Posebno kad deluje suludo. Tada je želja najjača.

• Gde vidite sebe za 10, a gde za 30 godina?

- Ne planiram dugoročno. Volela bih da mogu nekoliko meseci godišnje da provedem na moru. Nekad pomislim da bi bilo lepo da živim na moru ali kombinacija Beograda i mora, to bi bilo najbolje.

(Telegraf.rs)