Ovo je najmlađa ćerka Kornelija Kovača: Anja je sve vreme na sahrani bila između zavađenih sestara
Anja je sve vreme bila u nezavidnom položaju
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zaza
Anja uopšte nije stala između dve zavađene sestre, već je sve vreme bila uz Aleksandru, a Kristinu i njenu kćerku ignorisala. U jednom momentu su i Anja i Aleksandra stale ispred Kristine i njene kćerke, kao da ove ne postoje, što je bilo strašno ružno. A i generalno je i tužno i ružno videti zavađene sestre na očevom grobu. U takvim situacijama sve razmirice moraju biti prevaziđene. Obrukale su pre svega sebe, a onda i svog oca i celokupnu porodicu. Dno dna. Plus i to što se Čola nije pojavio na sahrani, a Kornelije ga je bukvalno stvorio i vinuo u zvezde, je nezapamćena sramota, da ne kažem skandal.
Ivana
Zašto niko ne spominje Batinu suprugu. U čemu je problem?
Само ја
Много ми је жао што сестре ни над очевим одром нису могле да превазиђу међусобне неспоразуме и да достојанствено испрате свог оца, не брукајући ни себе ни свог мртвог оца. Ја им, искрено, желим да бар сада скупе снагу и нађу начина да поново буду оно што и јесу, сестре. Биће им лакше у овом болу, а и очева срећа, тамо негде, неће изостати.