Malo ko zna da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka: Niko nije hteo da ga uči da svira harmoniku

Ako znate pesme "Dao bih ovo malo života". "Anđelija", "Kolubara", "Sećaš li se kad smo klinci bili", onda sigurno znate njihovog izvođača, Milančeta Radosavljevića. 

Legenda narodne muzike i jedan od najboljih harmonikaša i danas je omiljeni gost na raznim dešavanjima i proslavama, a kako sam kaže, svi se oduševe kada čuju njegove numere.

Preporučujemo

Ipak, malo ko zna da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka i da one dugo nisu normalno funkcionisale i upravo to je bio razlog zašto niko od učitelja harmonike nije hteo da ga primi u svoju školu kad je kao dečak obilazio mnoge od njih ne bi li mu ko pokazao po neku notu. 

- Rođen sam 1944. godine u Obrenovcu. Ovde, u ovom kraju, vođene su velike borbe i moja majka Živanka pobegla je u Vranić, preko dva brda, i kod njenih ujaka sam se rodio. Zbog posledica rata, paralizovane su mi šake - rekao je Milanče pre nekoliko godina i dodao:

- Mojoj  mami se deca nisu držala, to se tako govorilo u selu. I, pobratimi ona jednog Roma, Ciganina kovača, koji je tu u kraju nešto kovao, dobije od njega neku sekiricu i ta ti se sekirica stavlja pod jastuk, to ti je protiv uroka, tako se priča... Tada je rodila mene. Kada je on došao na kolevku meni, da me vidi, dao je zelenu od 500 dinara. Kazao je: "Da mu kupite harmoniku." I, eto... Ako neka sudbina postoji... - objašnjava pevač i dodaje da je od malih nogu želeo da svira.

- Kasnije sam i ja samo govorio da želim da sviram harmoniku. Ali kako da sviram kad nemam ruke. Pokušavao sam i voleo to. Sećam se, kad sam imao 14 godina, otac je doneo neku harmonikicu od nekog prijatelja, malu, od šperploče napravljenu. I dugo sam molio oca da me odvede na časove harmonike. Čuli smo za nekog Dragana koji drži časove. I, kaže otac, idemo. Obradovao sam se i želeo da idem kod tog Dragana. Najpre me je odbio, kad mi je video ruke, rekao je: "On ne može da svira!" I drugi put me je odbio.

Ipak, Milanče je bio uporan.

- Onda je otac posle išao u Beograd kod uglednog Džonija Gavrilovića, beogradskog muzičara, i pitao ga šta da radi sa mnom. I Džoni poruči Draganu: "Primi ga". Došao sam treći put i primio me je!" Posle toga ja sam jako dobro krenuo, svirao sam bolje od svih. Kada me je ovde jednom prilikom Bata Kanda video kako sviram, rekao je: "Znaš šta, ja bih tebe izveo na televiziju prvo da sviraš, da te ljudi slušaju iza zavese, a onda da sklonimo zavesu i da ti ljude vide ruke. Da vide čudo sveta!" Ja sam bio najpoznatiji harmonikaš ovde, u ovom kraju - rekao je on za - "Glas Zapadne Srbije".

(Telegraf.rs)