Lidija Vukićević puni 60 godina: Pravi žurku, a evo da li će se njen dve decenije mlađi partner pojaviti

Lidija Vukićević ušla je u sedmu deceniju života, iako se to po njenom izgledu ne bi reklo.

Bez slavlja ovaj jubilej ne može da prođe, jer, kako kaže, slavi život, a ne godine.

- Veoma mi znače rođendani, Bog nam je dao da možemo da slavimo. Slavim život jer koliko ima ljudi, a znamo da ne mogu da slave, jer su po bolnicama. Kako slavu, tako i rođendan provodim isključivo sa ljudima koje volim i koji mi znače u životu. To je svrha slavlja, a ne da se pozove milion ljudi, muzika i da se pravi cirkus i neko vašarsko veselje - ističe glumica kojoj pitanje o godinama nikada nije smetalo.

- Naravno da mi nisu smetala ta pitanja, zato što ljudi su tu površni. Godine su broj, to je jedno, a način kako živite, energija to je potpuno nešto drugo. U Engleskoj jednoj drami, sahranili su momka od dvadeset i nešto godina, a on je rekao “napišite na mom grobu, preminuo sa osamdeset i šest“. To je sve kako se osećate, kakvu energiju nosite i koliko ste spremni da koristite svaki trenutak. Meni su trenuci život, a skup lepih trenutaka je sreća. Živim sa svim svojim usponima i padovima koje život nosi. Godine su nešto što je u redu i što treba da se broji, ali uvek se vodim rečenicom koju sam pročitala, a ona sve govori: "Koliko bismo bili stari, kad ne bismo znali koliko godina ima", tu je sve rečeno, jer imamo ljude sa energijom u šestoj, sedmoj deceniji, sa neiscrpnom energijom, a i mlade ljude bez energije.

Glumica sebi želi ono što je i najbitnije, mir i zdravlje.

- Prvo zdravlje, to je nešto što se ne podrazumeva, ljudi kreću od toga da se zdravlje podrazumeva i onda besne i traže preko hleba pogaču. Tek nakon zdravlja, poželim kao i do sada da imam jedan skladan život, da sam u miru sa sobom - ističe Lidija, koja od poklona najviše voli da dobije knjigu.

- Ne volim nakit, niti ga nosim, obično žene cene neke dijamante, mene to nikad nije zanimalo. Volim kada se neko potrudi oko poklona. Volim knjige.

Glumica uživa u skladnoj vezi sa dve decenije mlađim partnerom iz Italije.

- Uvek sam za ljubav na daljinu jer 24 sata života sa partnerom ubija ljubav. Volim izazove, čekanje, leptiriće i emociju koja ima svoju snagu. Nisam tip žene koja će da kaže živim 24 sata sa partnerom i ljubav nam cveta, meni je to mnogo zajedničkog vremena. Uvek mi je draža ljubav na daljinu. Uvek ima ta neka magična crta i magija koja između nas postoji i to je meni pokretač da ljubav traje. Vrlo je bitno trajanje i na koji način će da traje. Zahtevna sam, ali od ljubavi tražim to, ne pristajem na manje, jer neću da gubim vreme - kaže Lidija koja je u ljubavi veoma zahtevna.

- Partner mora da ima dušu jer nemam vremena na stvari koje nemaju dušu. Ne može da bude profilisani čovek koji po ceo dan radi, skuplja pare i prikazuje svoju moć, mene to ne zanima. Mora da ima snagu ličnosti, da razpolaže tom jednom prostranom dušom i da bude širina, ne kači se na sitno, ne meri se sa mnom, već me voli kao ženu na pravi način.

- Nema tu ko je dominantniji, toga nema u ljubavi. Oboje smo tu da čuvamo i negujemo ljubav koju imamo, da ne bude čovek koji će da radi od sedam do tri, a onda dođe da legne, da se odmora, pa sutra opet, to ne mogu. Ta vrsta monotonije mene ubija. Kod mene stalno mora da gori vatra, a ako je nema onda ne postoji, bolje biti onda sam - ističe ona, a na pitanje da li će on biti na slavlju i upoznati goste kaže:

- Partner neće biti na proslavi, nažalost.

(Telegraf.rs)