Telegraf u Veterniku s Dragojevićima, Dejan se vratio kući: "Porodica je sve, moja noga neće kročiti u Šepak"

Svaka porodica ima svoje uspone i padove, a porodica Dragojević pet godina prolazila je kroz veliku dramu zbog veze Dejana Dragojevića i Dalile Mujić. 

Odrekao se porodice zbog nje, oženio je i otišao u Šepak da živi s njom, a nakon "Zadruge 5" u kojoj ga je izdala i prevarila, izašao kao razveden čovek, ali ne i sam - porodica ga je sačekala.

Ekipa Telegrafa posetila je porodicu Dragojević u rodnom Veterniku, gde Dejan živi nakon pobede u rijalitiju.

- Malo mi je neprijatno što sam u domu kao gost. Dobro, prespavao sam dva dana, ovo mi je treći, tako da sada već i nisam gost.

• Biljana, na Vašem licu primetimo osmeh koji sve govori!?

- Ja ne znam da li je iko srećniji od mene. Dva jablana su pored mene. Fali još ćerka Suzana koja nije trenutno tu, ali svakako sam mnogo srećna.

• Davide, ko je najzaslužniji za to što je vaša porodica ponovo na okupu posle pet godina?

- Cela porodica. Smatram da smo pokazali šta znači porodica, da smo tu kada je najteže i da smo uvek tu jedno za drugo. Sve što se dešavalo za nas je ružna prošlost. Ja uvek kažem, svako od nas ima taj neki ružan period u životu, svako od nas udari glavom o zid, ali opet, bitna je budućnost i to što ćemo da radimo. Nastavljamo tamo gde smo stali. Za mene je sve to kao neki ružan san koji je prošao i sada je sve kako treba.

• Dejane, da se vratimo u septembar 2021. godine. Da li si tada mogao da zamisliš da ćeš u julu 2022. biti kod kuće?

- Nisam mogao da zamislim. Nekako, sve se dešavalo u hodu i u hodu mi se promenio život. Da se ispravim, vratio se na staro. Vratio se život koji sam živeo pre. Život koji sam negde potisnuo i pokušao da zaboravim, gde sam okrenuo leđa porodici. Desilo se to da u 10 meseci se vratim kući, da opet sedim sa mamom, tatom, bratom, sestrom, da su svi ljudi opet tu iz okruženja, da kad izađem na ulicu sretnem sve poznate ljude koje viđam od malena. Tako da nisam mogao ni da zamislim da će mi biti sve ovako u životu, ali eto, sudbina je takva, pa je dala sve najbolje meni.

• Majke uglavnom najteže preživljavaju sudbine svoje dece. Biljana, kako je bilo gledati sve te nemile scene koje su se odigravale u "Zadruzi 5" i koju ćete posebno pamtiti?

- Svaka scena mi je bila strašna. I sada kada pričam bude mi strašno. Najgora scena mi je bila kada je razbio glavu. Nisam mogla da shvatim odakle mu teče tolika krv i šta se zapravo dogodilo. Srećom, sve je to iza nas i najvažnije mi je da je čitav. To su scene koje su zaista bile strašne, neke nisam mogla da pogledam do kraja i dosta stvari nisam gledala, samo su mi slali klipove. Baš u tom periodu sam imala dosta posla tako da nisam propratila sve, ali sam ulazila na Jutjub. Kada dođe neka scena koja je teška za mene, ja prekinem.

• Gde ste bili te noći kada je Dejan sebi razbio glavu i šta ste prvo uradili kada ste videli tu scenu?

- Mungos (Predrag Opačić suprug, prim.aut.) i ja smo sedeli u kući i čekali smo srpsku Novu godinu. Ja sam u jednom trenutku okačila na društvenu mrežu Instagram Dejana i Tinu Ivanović kako se vesele. I samo što sam rekla Mungosu "jaoj, samo da izdrži da ne prilazi dotičnoj, (Dalila Dragojević prim.aut) vidiš kako je veseo" i posle neka tri, četiri minuta nastao je haos. Odjednom on viče krvav. Ja sam ostala u šoku.

• Davide, ti si odmah seo u auto i zaputio se u Beograd. Šta se događalo ispred zgrade Zadruge tada?

- Ja sam u tim momentima bio u jednom klubu u Novom Sadu i samo mi je stigla slika. Kada sam je video bilo je užasno. Pošto nisam uspeo da dobijem taksi trčao sam sam peške prema Veterniku da uzmem auto. Seo sam u kola i krenuo za Beograd. Majka je želela da ide sa mnom, pa sam i nju pokupio. Jurili smo ne znam koliko brzo. Drug Miljan mi je mnogo pomogao tada. Kada smo mi stigli ispred Šimanovaca dovezli su i Dejana. Ta njegova slika sa tom razbijenom glavom ostaće mi zauvek ispred očiju. Tih dana generalno nisam nigde išao jer sam stalno bio na oprezu šta će da napravi i da krećem za Beograd. Sreća u nesreći je ta što se on od sledećeg dana već okrenuo i počeo je da bude ono što jeste. Trgnuo se i presekao, video sam u njegovom pogledu da je rešio da prekine sa svime.

• Dejane, da li si u tim trenucima bio svetan koliku bol nanosiš svojoj prodici, da li si bio svestan svojih postupaka i da li je to lupanje glavom bilo ključno u tvojoj odluci da zauvek prekineš odnos sa Dalilom?

- Mi tamo uopšte nemamo svest. Ja se iznerviram, pa odem i čuknem nešto zato što ne možeš drugačije da izbaciš tu bes iz sebe. Nisam znao sve dok nisu počeli da puštaju uspomene pa sam video tu scenu gde lupam i tako sam doveo sebe u situaciju da žalim samog sebe. Puštali su snimke gde sam lupao, udarao, skakao, plakao i dok sam to gledao bilo mi je teško. Onda sam pomislio, zamisli kako je tek njima kući gde gledaju mene a ne mogu da me pitaju ni kako sam. Mogu samo da vide da li će mi neko prići da mi pomogne. Tek sada shvatam koliko sam njima pravio probleme i koliko su se oni više sekirali nego ja, zato što ja to uradim i mene to prođe već sutradan, ali napolju je drugačije. Konkretno, ta noć je bila katastrofalna, stvarno nisam imao predstavu kako je to izglealo.

- Pitao sam svakog ko mi je prilazio "kako je izgledalo" i svi su mi govorili "Bože sačuvaj". Posle toga sam pokušavao da imam što manje tih nekih scena, to je stvarno bio preloman trenutak. I taj trenutak, koliko god da je loš i morbidan bio je momenat kada sam samom sebi priznao neke stvari. Tada sam sebi rekao "alo, majmunčino moraš da nastaviš dalje". Živ sam, zdrav sam, hvala Bogu nisam se nešto osakatio. Kada sam video Davida i mamu koji su bili bledi kao krpe, osvestio sam se. Oni su lupali u kombi, ali nisu mogli da pričaju sa mnom. Kada sam video tu scenu pomislio sam "šta sam uradio", pa mi je prošlo kroz glavu kako su ljudi u urgentnom skidali garderobu sa sebe kako bi dali meni da obučem pošto sam na sebi imao samo krvavu majicu kratkih rukava a bilo je hladno. Onda reakcija tih ljudi i njih kada sam video kako su bledi naveli su me da presečem.

• Da li si nakon svega shvatio značaj porodice i kako sada gledaš na proteklih pet godina?

- Naravno da sam shvatio i ne mogu da verujem da sam u određenim trenucima pokušavao to da osporim, u smislu da me ne interesuje dok nisam stvarno video te situacije u kojima sam shvatio da su stvarno uz mene. Kada sam shvatio da su tu, bilo mi je mnogo lakše. Znao sam kada izađem gde ću. Kako se bližio kraj rijalitija počelo je da me udara to da sam pet godina oterao ljude od sebe koji su mi na kraju pružili ruku i izvukli me iz svega, Ko zna gde bi me život odveo da sada ovo nije ovako, da sada ne sedimo ovako i da sam morao da idem da se vučem po stanovima, da se čujem sa nekim na silu samo da bih prespavao negde. Kako kažu ljudi, porodica je sve i majka je neko ko ti nikada ne okreće leđa. Isto otac, brat i sestra. Ja sam živi dokaz da je porodica sve.

• Poslednjih deset meseci dosta se spekulisalo o tvojoj promeni vere. Da li je istina da si prešao u islam?

- Ne želio uopšte da se izjašnjavam na tu temu. Što se mene tiče, ja sada mogu da odem u crkvu isto tako i u džamiju i da se slikam. Ja sam neko ko je u Bosni živeo skoro pet godina. Bilo bi me sramota od svih ljudi koje sam upoznao tamo i koji me vole i podržavaju da se izjašnjavam. Zašto? Vratio sam se u Srbiju i sad bi ispalo zato što sam se vratio ovde da naglašavam "ja sam pa to i to". Ispalo bi da je mene sramota svih ljudi koje sam upoznao i koji su mi poslali poruke i koji me vole, da ja pokušavam da se ogradim od njih samo zato što sam se vratio. Zato se neću izjašnjavati, neka ljudi tumače kako žele, to je na njima. Meni je bitno da se poštuju, da jedna vera poštuje drugu. Što se mene tiče, taj odgovor nikada niko neće dobiti.

• Biljana, kako je izgledao vaš prvi zajednički dan nakon Dejanove pobede u "Zadruzi 5" i kako ste opremili njegov kutak?

- Ja sam uramila nekoliko njegovih slika, kada je ušao u kuću rekao je " jaoj da sam ja sada ovde neko novi pitao bih izvinite gospođo jel Vaš sin živ". Toliko slika ima po kući. Prvi dan nakon njegovog izlaska smo spavali, bilo smo umorni, ali danas baka Rozalija pravi supu i pohovano meso pošto Deki to voli.

• Davide, često si isticao kako ćeš brata da uzmeš pod svoje kada izađe. Kako će izgledati naredni period?

- Sad još malo da se oporavi i ima mene da sluša. Ja znam da on dug period nije bio ovde i da je malo zbunjen. Sve je ovo nešto novo za njega, ali opet, treba da krene taj realan život i da zatvori ta neka vrata gde je bio. Prošlost, ništa to ne treba da ga interesuje. Otvara nova vrata. Nije on još svestan koliko ga ljudi podržavaju, koliko je pametan i elokventan. Od sebe stvarno može da napravi nešto. Imamo neke zajedničke planove.

• Dejane, jesi očekivao pobedu i da li si bio siguran u trijumf?

- Slagao bih kada bih rekao da nisam očekivao da ću pobediti. Mi u Zadruzi nemamo nikakav kontakt sa realnim viđenjem publike. Kada stignu pitanja ti ne znaš nameru tih ljudi, da li želi da te isprovocira ili te podržava ali kada dođe Zadrugovizija tada osetimo sve. Na skoro svakoj Zadrugoviziji ja sam pobeđivao na društvenim mrežama i na sms glasovima što mi je bilo najbitnije. To mi je negde davalo vetar u leđa. Poslednje su bile karaoke, tu sam odneo tri ili četiri nagrade i tu sam osetio da je to to. Zadnjih mesec dana su me posebno osporavali, navodili su neke situacije od ranije i tako su pravili atmosferu da sam najgori. I to su baš svesno radili i to ljudi čije reči odzvanjaju napolju. Međutim, ja sam sve njih gledao kao da igram šah, ne može mi niko ništa. Negde sam samog sebe jeo jer nisam mogao kažem sve ono što mislim. I po tome sam osetio da ču da pobedim. Zato sam obukao onu majicu ispod majice. Imao sam taj neki osećaj ali nisam bio toliko siguran "e ja sam taj". I ostali koji su bili oko mene su negde slutili da ću to biti ja.

• Kako si došao na ideju da obučeš majicu i zašto si precrtao lik Filipa Cara?

- Ja sam davno rekao "tu majicu ću doneti kući i uramiću Filipovu sliku u sobi. Ja se ne šalim, zaista ću to uraditi. Na poleđini majice piše "dva zeta sezona peta", a napred " dok jednom ne smrkne, drugom ne svane". Ja sam morao da pokažem kome je svanulo. Nisam mogao sebe da prešaram kada sam ja pobedio. Meni je svanulo. Evo me kod kuće, sedim sa porodicom. Meni je svanulo.

• Biljana, lepo ste se pozdravili sa Aleksandrom tokom finalne večeri. Da li to znači da je Aleksandra prihvaćena snajka i da li su joj otvorena vrata vašeg doma?

- Ona nam je prišla tokom finalne večeri i tu smo se upoznali, nakon toga smo se videli na bini kada je on pobedio. Razmenile smo samo par rečenica. Ja je ne poznajem, slatka mi je ovako, lep su par. Sad, da li će oni opstati ili ne, to je na njemu. Po hiljaditi put kažem da se nikada nisam mešala u veze moje dece, jer da sam se mešala u Dejanovu vezu sa Dalilom sigurno ne bi opstali. Kod nas su svi dobrodošli, pa zašto ne i ona. Naravno da ćemo je primiti kada dođe, sigurno. Jedino šta je meni malo zasmetalo, a to nisam ni stigla sa njim da pričam, je to što on kaže "ponovo su mi otvorili vrata i ponovo su me prihvatili". Možda je on negde, tokom svih tih godina života tamo zaboravio da je on uvek mogao da dođe kod nas i sam i sa njom. Možemo da ne pričamo 10 godina, ali za moju decu sam tu.

• Koliko će ti nakon svega biti važno mišljenje porodice kada je u pitanju izbor tvoje partnerke?

- Bogami biće mi važno. Pričaću sa njima. Uvek gledam da odluke donesem sam, ali da isto tako gledam da ljudima kojima maksimalno verujem čujem i šta oni misle. Ne samo što se tiče ljubavnog odnosa, nego i biznisa. Smatram da sam ja napravio grešku i da ne treba tako više. Imaćemo non-stop neko veće okruglog stola, porodični sastanak, pa ćemo se konsultovati šta i kako. Nema potrebe više da ja srljam i izmišljam toplu vodu, oni su stariji od mene i prošli su mnogo više nego ja.

• Tokom tvog boravka u Zadruzi naša ekipa boravila je u Šepku gde smo razgovarali sa Dalilinim ocem koji nam je rekao da će kuću prepisati tebi. Da li ste se čuli i da li ćeš prihvatiti kuću?

- Nismo se čuli, a i zašto bismo se čuli. Nema potrebe za tim. Mene ne interesuje ni kuća ni ništa. Ni stvari, ni sve što je ostalo. Da ne nabrajam. Ne interesuje me. Rešavam se svega. Neću da mi neko kaže da imam nečije bilo šta. Meni je poenta da krenem od nule. Sad sam kao beba. Puzim kroz život i hvala Bogu da sam stanem na noge, pa makar se teturao kilometar ali ću posle tog kilometra da stanem kako treba, pa ću polako. Nema potrebe da uzimam ničije, ja sam rekao što se mene tiče to je sve prokletinja, a mene ništa prokleto ne zanima.

• Dakle, tvoja noga više neće kročiti u Šepak?

- Ne, nema teorije. Izbegavaću čak da idem i u Bosnu kako bih izbegao da neko pomisli da sam krenuo u Šepak.

• Planirate li porodični odmor?

- Ja nemam vremena da planiram ništa. Još nisam svestan ni da sam pobedio ni da sam kod kuće. Imam previše obaveza, naredne dve nedelje će biti turbulentne, ali kada se to stabilizuje onda ćemo razmišljati. Bitno je da sam ja došao ovde i da smo svi živi i zdravi, da smo na okupu. Vreme ćemo se potruditi da potrošimo onako kako treba.

• Koliko taj naporan tempo deluje na tvoju i Aleksandrinu vezu?

- Juče (na žurki nakon pobede) me je čekala četiri sata sigurno i mislio sam da će dobiti upalu pluća na onom vetru. Bilo mi je žao. Ali ja ne mogu, bio sam u emisiji. Ne utiče na nas, non-stop se čujemo, do jutros smo pričali i sada se dopisujemo. Idemo večeras u emisiju tako da ćemo opet da provedemo vreme zajedno. Ne mogu ni sa njom da provodim vreme toliko zato što moja pobeda iziskuje mnoge stvari. To je komunikacija sa medijima, sa ljudima koji su oko mene... Imam zahvalnost i prema ljudima koji su me podržavali i to iziskuje da stanem sa svakim, pružim ruku i zahvalim se. Te obaveze su jednino što nas nešto malo stopira da se viđamo, ali i to će za nedelju dve da dođe na svoje.

• Da li život nastavljaš u Veterniku ili u Beogradu?

- U Veterniku. Ne bih sada izlazio nigde odavde, kada odem negde osećam se kao da sam u tuđini.

• Baka nam je u intervjuu otkrila da je Dejan jako vredan i da uvek pomaže oko kuće. Biljana, da li će Deki biti zadužen za radove na podizanju tog čuvenog sprata o kome se toliko pričalo?

- Da, jeste, vredan je i on je uvek radio oko kuće. Da, istina je, definitivno ćemo podići još jedan sprat. On je kao dete bio jako vredan i uvek je pomagao.

Šta je još Dejan rekao pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)