"Sklanjamo se iz Beograda da bismo mogli da ostanemo normalni": Kubura progovorio o penziji i o novom biznisu

Glumac Aleksandar Srećković Kubura, prokomentarisao je zašto je odlučio da otvori privatni biznis, koliko mu to vremena oduzima, kao i kakvi su mu dalji planovi.

Naime, on je na otvaranju prvog "Muzeja viskija" u Beogradu otkrio za Telegraf.rs da li je istina kao što kažu, da glumci posebno uživaju u alkoholu, ali i kako podnosi današnji život u Beogradu.

- To je bilo nekada, mislim ja volim, ali ja sa stara garda. Čini mi se da svi umetnici imaju potrebu da izađu iz svojih umetničkih pozicija, zato što je to veoma emotivno i  stresno. Kad nam se završi predstava, treba nam vremena da se vatimo u sebe, a alkohol pomaže u tome, međutim to više nije slučaj kao ranijih godina kada se u tome preterivalo - rekao je glumac.

Aleksandar već neko vreme provodi na selu, gde proizvodi rakiju i vina, pa je otkrio da li je teško baviti se time, kao i da li postoji mogućnost da se preživi isključivo od takve vrste posla.

- Mi se profesionalno bavimo kvalitetom ali nemamo još uvek količinu i plasman. Već 7-8 godina sa svojim kumom pravim razne vrste rakija i nekoliko vrsta vina. Eksperimentišemo kod belih i roze vina, a kod crnih držimo se kupea (prim. aut. vrsta vina) jer nama to više to odgovara - priznao je za Telegraf.rs glumac pa je dodao:

- Ja uživam u samom procesu rada, uopšte nije lako, i ko nije probao ne može da zna. Opušta me jer me odvaja od svakodnevnih radnih rutina.

Kubara je priznao da ne bi voleo da ode u penziju, jer kako kaže, glumci rade dok mogu da pamte tekst, ali bi voleo da proširi za sada svoj hobi i otvori butik.

-Voleo bih da otvorim butik kao i vinariju. Za sada razmišljamo o lokaciji. Voleli bi da napravimo etno-selo u Ratini, gde je ušće Zapadne Morave u Ibar. Ako sve bude kako planramo, to bi bilo jako lepa priča. Mogu reći da bi to bila naša oaza - rekao je glumac pa dodao:

- Mnogo mojih kolega se sklanja iz Bograda zbog gužve i ludila u gradu kao i posla kojim se bavimo da bi mogli da ostanemo iole normalni, koliko je to potrebno. (smeh).

(Telegraf.rs)