Kako je Aleksandra Berčeka otac prijavio policiji zbog para: "Bili smo teška sirotinja"

Naš proslavljeni glumac Aleksandar Berček retko daje intervjue, ali je svojevremeno govorio o svom teškom detinjstvu, roditeljima, kolegama i pozorištu.

Ispričao je kako je tada imao više para on kao student nego njegov otac penziju.

Preporučujemo

- Mene su kad sam bio mali roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam došao 1969. u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme pa su bile stipendije. Ja sam imao tri - pričao je Aleksandar Berček.

- Ja sam posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupio polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:

- Čime si ovo došao?

- Autom - odgovorio je glumac

- Čiji je ovo auto?

- Moj.

- A ne može to tako.

- I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno.

- Druže saobraćajnu pokaži...

Kažu mom ocu:

- Lalo, njegov je lepo piše ovde.

- Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira.

Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše. Iako je kasnije uspevao da se snađe i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siromaštva je bio neuhranjen, a zbog neuhranjenosti nije mogao da se upiše u vojnu šoklu.

- Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto - ispričao je Aleksandar.

(Telegraf.rs)