Marko Živić danas bi napunio 50. godina: Ovako je pričao o životu i sreći

Marko Živić bi danas napunio 50 godina, tim povodom prisetili smo se u čemu je uživao, šta ga je činilo srećnim, i šta nam je njegova sestra rekla o njemu.

Na današnji dan Marko Živić proslavio bi jubilarni 50. rođendan. Zasmejavao nas je i u pozorištu, i na TV-u, a njegova "glumačka kuća" Beogradsko dramsko pozorište danas izvodi prvi put predstavu "Let iznad kukavičjeg gnezda" bez njega. Predstavu koju je igrao do poslednjeg atoma snage, pred smrt.

Preporučujemo

Pre nekoliko godina u intervjuu za Gloriju, ispričao je čemu se najviše raduje u životu.

- Ja sam srećan, jer želim takav da budem. Na sreći se radi. Kao i na raspoloženju. Svaka stvar ima dva lica, dve strane. Trudim se da uvek vidim onu lepšu i bolju. Imam ja i padova i lomova. Pa se ponekad sam isplačem k’o čovek i - teram dalje. Suze peru dušu - iskren je bio Živić.

Ovom prilikom podesetili smo se i intimne ispoveti njegove sestre Nevene koju je ispričala specijalno za naš časopis nedavno.

- Sala je bila rasprodata kao za svako izvođenje “Leta iznad kukavičijeg gnezda”. Poslao je kratku poruku “Ne otkazuje se” Bjeli (Dragan Bjelogrlić prim.aut.) i Jugu (Jug Radivojević, upravnik BDP-a prim.aut.). Martini je njegova uloga života. Bio je veoma odgovaran prema publici i kolegama, mnogo puta je igrao bolestan, neraspoložen, pod temperaturom. Posle predstave, kad su se spustile zavese, kolege su pozvale Hitnu pomoć jer je Marko izgledao veoma loše. Završio je u KBC “Dragiša Mišović”. Prvo prijemno odeljneje, ubrzo poluintenzivna, a nedugo zatim i intenzivna nega. Bila sam ubeđena da će se izvući, čak i kad su ga priključili na respirator. Verovala sam da će, kao mnogo puta do sada pronaći put da nam se vrati. Mislila sam da on jednostavno ne zna da umre. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda šok, neverica, jauk, praznina - izjavila je tada Nevena.

Poslednjih godina života, često je posećivao rodni Kruševac

Ipričala nam je i da je poslednjih godina često voleo da odlazi u rodni Kruševac, u stan u kom mu je majka živela.

- Kad nam je preminula mama 2020. Marko je često odlazio u stan u kome smo odrasli i u kome su nam živeli roditelji. Mama je na terasi gajila cveće. Kako nismo mogli da stalno odlazimo da zalivamo mamino cveće, posadili smo na terasi prkos, biljku kojoj ne treba mnogo nege i čije ime najslikoviti govori o njenom karakteru. Poslednji put kad je bio u Kruševcu poslao mi je fotografiju prkosa koji je procvetao. Ponovo se povezao sa starim prijateljima, blisko sarađivao sa upravnikom Kruševačkog pozorišta Branislavom Nedićem, družio se sa familijom koja nam je preostala.

- Tamo se osećao slobodno. U Kruševcu je pronalazio mir koji o ovom ludom Beogradu nije mogao da ima. Želeo je da se oduži na neki način sredini iz koje je potekao. Prošle godine za Badnje veče otišli smo ispred Crkve Lazarice na loženje badnjaka. Bili smo srećni. Sneg je padao. “Moram da pozovem Maju da joj kažem kako lepo pada sneg”, rekao mi je i okrenuo svoju emotivnu partnerku. - ispričala je njegova sestra.

(Telegraf.rs)