Goca Stojićević o "povampirenjacima": "I oni koji su govorili da sam nekomercijana zarađuju na mojim pesmama"

"Kupila sam divnu belu haljinu,

Preporučujemo

crven cvet u kosu svoju uplela,

prošetala tihom znanom ulicom

da još jednom vidim njegov dom.

Ja ne mogu mila majko bez njega,

bez njega mi ovaj život ne treba,

suze teku mislim da ću umreti,

moram ići moram ga videti.

Ubrala sam nežne ruže crvene,

neka s njima kiti svoje svatove,

to cveće smo za nas dvoje gajili,

zbog drugih se nismo uzeli.

Haljinu sam belu davno želela,

on je hteo takvu meni da kupi,

sad druga je mesto mene kraj njega,

ja nikada neću drugoga."

(Novica Negovanović - Dara Ružić)

Imala je dvanaest godina kad je pobedila na Smotri izvornog stvaralaštva Istočne Srbije "Homoljski motivi". Imala je petnaest godina kad je snimila prvu ploču i postala najmlađi solista u istoriji Radio Beograda. Pobeđivala je Goca i kasnije, a danas prisustvuje pobedi pesama iz svog opusa i pobedi svog avangardnog ukusa. Ovo je priča o tihoj divi Goci Stojićević i njenim vaskrslim pesmama.

"Ja ne mogu mila majko bez njega" iz 1979. dugo je bila u senci pesme "Dobro jutro Šumadijo" sa istog allbuma. Danas je jedan ubitačan sentiš, pravi evergrin narodne muzike, pesma koja je pobedila svog pevača.

- Ova pesma je već nekoliko godina vodeća u mom repertoaru, mnogo više se sluša danas nego kad sam je snimila. Te godine kad sam snimila "Ja ne mogu mila majko bez njega" pevala sam Titu na njegovom čuvenom "Galebu". Kad sam dogurala dotle da pevam Titu, pomislila sam da nešto vredim. Titu nije mogao da peva svako, Tito je znao šta je dobra muzika - kaže Goca Stojićević.

- Za vreme krstarenja na Titovom "Galebu" Dragan Knežević mi je ponudio pesmu Novice Negovanovića za koju je uradio aranžman sa gudačima i štrajh violinama. Nisam htela da je snimim, došla mi baš u nezgodnom trenutku posle raskida sa dečkom. Em sam patila, em treba da pevam "Ja ne mogu mila majko bez njega".

I "Te sam noći prevarila sebe" iz 1982. doživljava pravi gejzir u 21. veku.

- To je Zaharova pesma koju sam snimila pre 40 godina sa ansamblom Radojke Živković. Desetine mojih kolega i koleginica, vrsnih muzičara, insistirali su da je presnimim u novom aranžmanu. "Gde nađe Radojku, mnogo je mlaka i monotona" - govorili su mi.

- Nisam htela ni da čujem, nisam htela da kvarim taj Radojkin milopoj na harmonici. Ko će danas da ponovi Radojku, Miju, Bucu, Novicu, Pavketa, Branimira? Nećemo valjda i Mocarta u kover fazonu? Snimila sam preko dvesta novokomponovanih pesama, i nisam presnimila nijednu svoju pesmu.

Jedna od Gocinih večitih pesama je i "Zagrli me i oprosti" iz 1983. Nije prošla na prvu, a postade pravi evrgrin.

- Ta pesma je prva od mojih pesama povukla nogu i postala istinski evergrin. Snimila sam je baš kad je "Južni vetar" bio u nemilosti tada vodećih medija, a ja sam bila jedan od prvih pevača Mileta Basa. Ne znam zašto se nije čula desetak godina, ali znam da sam poželela da na temeljima jedne stare kosmetske pesme (koju sam čula na albanskom) snimim nešto novo u sedmoosminskom ritmu. Pesmu je napisao i komponovao moj prijatelj Rale Ćajić. Žao mi je što nije dočekao da čuje kakav je hit postala.

- Jedan od prvih koji je osetio snagu ove pesme je Aca Lukas. Okupio je sve pevače čije je pesme pevao na splavovima. Pozvao me na svoj prvi solistički koncert zajedno sa Džejom, Novicom Zdravkovićem, Duškom Kulišem, Nadom Topčagić, Radetom Vučkovićem... Bio je to divan kolegijalan potez i pravi vetar u leđa za pesmu "Zagrli me i oprosti" koja je bila prava avangarda, a i danas zvuči moderno.

I pesma "Pusti me da nađem secu lek" živi svoju novu mladost. Slušaju je i neki novi klinci, pa i oni koji ne preferiraju narodnjake.

- Tu pesmu je napisao i komponovao Asim Sarvan, muzičar koji nema puno veze sa narodnjacima. Koliko se sećam ta pesma je nuđena i nekim daleko popularnijim pevačicama, ali koleginice su mislile da od balada nema 'leba. Ni Tomi Zdravkoviću se nije svidela, ali je promenio mišljenje kad je čuo kako sam je otpevala i voleo je da je zapeva na svojim nastupima.

Samo neko ko je beskrajno dobar i beskrajno muzikalan može se nadati besmrtnosti u svetu muzike. Goca Stojićević je zaslužila da prisustvuje vaskrsnuću svojih pesama.

- Nijednu pesmu nisam snimila u jurnjavi za hitom, birala sam samo ono što prija mom ukusu. Mali milion puta sam čula: "Jao Goco što ti je lepa ova pesma". Pa još kad kolege otegnu ono "lepa", a u stvari hteli su da mi kažu kako snimam lepe a nekomercijalne pesme.

Dođe vreme da te Gocine "leeeepe" pesme postaše i komercijalne i da 'lebom 'rane i Gocine kolege. Vreme i kvalitet učiniše svoje, Gocini "povampirenjaci" preplaviše kafane, splavove, diskoteke, radio i TV emisije.

- Nisam pravila nečasne kompromise i skandale, iako znam da bez sive ekonomije nema ni bele ekonomije. Birala sam i snimala pesme po svom ukusu koji je, ispostavilo se, bio avangardan. Dočekala sam da se moje pesme pevaju čoporativno, možda i zato što u njima nema patetike i ubijajuće tuge. Nisam snimala ni ekstremno vesele ni ekstremno tužne pesme. I u muzici je najvažnija mera.

(Telegraf.rs)