Dea Đurđević ne želi da govori o ocu: "To je isprepletana priča, treba mi mnogo snage"

Foto: Telegraf.rs

Voditeljka Dea Đurđević 2019. godine doživela je tešku saobraćajnu nezgodu usled koje su joj lekari jedva spasili ruku, a na samom početku intervjua prisetila se svog detinjstva i dede koji joj je bio najveća podrška dok je bio živ.

Preporučujemo

Dea je u Premijeri naglasila da je imala srećno detinjstvo, kao i da je učila kroz igru.

- Imala sam mnogo srećno detinjstvo, kod bake i deke sam volela u Vojvodini da provodim vreme. Ravno, lepo i srećno. Učilo se kroz igru, deda me svašta naučio kroz igru, da čitam i da pišem. Devedesete, mali si, ako imaš slatkiše i društvo tebi više ništa ne treba. Sve kreće iz kuće, najviše sam bila vezana za deku, preminuo je 2014. bio je mnogo bolestan. Bio je šećeraš, oslepeo je, prenosila sam mu kod koga je lopa dokle je stigla, tako sam zavolela fudbal i sport. On je prvi znao sve moje tajne i rešenja. Naučila sam da uvek slušam sebe, i šta god da se desi, sve će to da prođe i srećni i ružni momenti - priča Dea.

- Bilo bi mi mnogo teže da poslušam nekog drugog u životu, pa pogrešim. Saobraćajna nezgoda mi je donela isto nešto dobro. Nervira me što opterećujem ljude oko sebe, ali mi je donelo mnogo dobrih stvari u vidu javnih tribina. Deki sam stigla sve da kažem i sve što sam obećala ja sam ispunila. Završila sam fakultet pre roka, ne plačem nikada kod njega na grobu i obećala sam mu da ću biti srećna i ja sam srećna - priča Dea.

- Bake mi je nekad žao što mi nije bliže, ali ona voli tamo ima duštvo. Kad mi kaže ''Kakva ti je to haljina, a napolju hladno'', nema jake šminke i nema golog oblačenja. Samo kako baka kaže. A mama moja i ja smo gotovo identične. Bilo joj je teško da me gleda u tim trenucima. Bila je kritičar kad sam počela da radim. Ja sva ponosna, svi rekli da je dobro, Željko, ma svi... A ona mi našla milion zamerki, međutim mama je to - dodaje voditeljka.

Osvrnula se i na svog oca sa kojim nije u dobrim odnosima.

- Pisali su se razni naslovi. Pogotovo kad sam bila u bolnici, kao deo terapije sam morala da prelistam sve kako bih se vratila u javni život. Nisam znala koliko se piše. Ja nisam znala da li je jutro ili noć, nema prozora. Ni danas ne želim da govorim o svom ocu. To je toliko isprepletana priča, da mi treba mnogo snage i vremena da bih to ispričala. Posle svega što mi se dogodilo me je pozvao, ali nismo ni u kakvim odnosima. Mama je najponosnija na moju hrabrost - ispričala je Dea u emisiji "Premijera - Vikend Specijal".

(Telegraf.rs)