20 godina od smrti Danila Živkovića: Pevački uspesi rodonačelnika šeretske pesme

"Šta je s tobom Radovane, što provodiš tužan dane,

Preporučujemo

kakvi li te jadi more, kad si pijan svake zore.

Kako koja zora svane, a ti iz kafane,

a što Radovane kradeš bogu dane.

Da l' je možda došlo vreme, da l' te muče uspomene,

il' ti život nije mio zato što si ostario.

Zar pod starost Radovane od kafane do kafane,

a nekad ćeš lepe čase poželeti da se vrate."

(Danilo Živković - Mića Živojinović)

- "Šta je s tobom Radovane" je moja tezgaroški najskuplja pesma, to je reprezent mog pevačkog i kompozitorskog izraza. Pitaju me mnogi - a što baš Radovan? Taj Radovan sam i ja i svako ko oseća poruku pesme. Ja svoga junaka kritikujem, prekorevam i savetujem u ubeđenju da nikad nije kasno da se popravi. Jer, "nekad ćeš lepe čase poželeti da se vrate" - pričao je Danilo Živković u radio izdanju Muzičke apoteke.

Danilo Živković (1939 - 2002) je rodonačelnik novokomponovanih šeretskih pesama. Jedan je od prvih pevača i kantautora koji je stao u zaštitu tog malog čoveka i njegovih velikih poroka. 60-ih i 70-ih snimio je čitav ciklus šeretskih pesama: "Ja sam gazda u kući", "Imao sam deset žena", "Šta je s tobom Radovane", "Što se mala uobrazi", "Imam ženu mnogo lenju", "Muž mi pije, al' se krije", "Đura pijandura", "Imam sina Miladina", "Ala brzo prođoše mi dani", "Tako ti je to", "Sirotinjo i bogu si teška", "Drum dugačak, kola trula", "Ej, deda Jeremija"...

- Sve su to pesme koje asociraju na moje siromašno detinjstvo. Rođen sam u selu Izvor kraj Pirota, ali već od trinaeste godine napuštam rodni dom. Živeo sam malo u Zagrebu, momkovao kod maminih u Sremu, na kraju se skrasio u Beogradu. Sve te krajeve sam proučavao i etnografski i etnomuzikološki, tražio neke nove muzičke motive za te pijane junake moga detinjstva. Nema tog festivala u bivšoj Jugi na kome nisam učestvovao i pobeđivao. Između ostalog, učestvovao sam pet puta u Valandovu na festivalu nove makedonske pesme, kao i na festivalu popevke i zagorske pesme. Jedino ostah dužan mom rodnom Pirotu.

- Muzički sam odnegovan na temeljima Carevca i Krnjevca. Zato me užasava sve prisutniji nesklad između durske melodoje i tragičnog teksta. Zamislite pakleni tempo ili rumbu ili čak kolo, a ovamo se peva "Moj život je ruševina stara" ili "Što me rodi majko". Da se razumemo, izuzetno poštujem sentiše. Ako su upakovani u neku baladu i otmeni mol, mogu da oplemene čoveka.

Sredinom 60-ih Danilo je napisao, komponovao, otpevao i snimio pesmu "Rešio sam da se ženim". Tako je otvorio i ciklus svadbarskih pesama.

- Ta pesma je ušla i u kultnu seriju "Muzikanti". Kad je bila na vrhuncu popularnosti, jedan kolega me upita da li imam neku pesmu za ženskaroše koji neće da se žene. Iskoristio sam jedan stari narodni tekst i komponovao pesmu: "Imao sam deset žena". U toj šaljivoj pesmi je opisana sudbina svih tih žena: nevernica, pobegulja, samoubica. Ipak, najtragičnija je sudbina tog neženje čija se ispovest završava stihom: "Imao sam deset žena, sve ih uze dan, a desetu što da krijem ubio sam sam". Pesmu je presnimio Tozovac, u blažoj varijanti, bez fatalnog ishoda.

Uporedo sa veoma plodnom kompozitorskom karijerom, snimao je Danilo i svoja pevacka ostvarenja. Učio je solfeđo, savladao note, svirao i komponovao na klaviru, usavršavao svoj izraz. Plenio je prelepom bojom glasa, radijskim i gospodskim načinom donošenja pesme, pristojnom dikcijom za jednog Piroćanca.

- Drago mi je što je pedesetak mojih pesama snimljeno kao trajni snimak u arhivama Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Skoplja i Osijeka. Boro Tamindžić, poznati crnogorski muzičar i dugogodisnji šef Narodnog orkestra RTCG, jednom prilikom me upita: "Kako to, ti Piroćanac, a komponova "Što se mala uobrazi", jednu od najlepših crnogorskih pesama?"

Bio je nestvarno miran i tih čovek, a tako plodan kompozitor, pevač i pedagog. Preminuo je pre dvadeset godina, 4. januara 2002.

(Telegarf.rs)