Dačić iskreno o željama, porodici, Ceci, poruci Monike Beluči i Mrkinoj smrti: "Nije hteo da znamo da je loše"

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić 1. januara napunio je 56 godina.

U prijatnom i opuštenom razgovoru za Telegraf Jetset, koji smo obavili u njegovom kabinetu, otkrio nam je da će radosni dan i praznike provesti u krugu porodice, koja je od ove godine bogatija za jednog člana - sestričinu Lenku.

Svojstveno njegovom senzibilitetu, Ivica je bez zadrške otkrio nepoznate detalje iz druženja sa domaćim, ali i svetski poznatim ličnostima. Najviše se, naravno, zadržao na temi porodice za koju ističe da je ponela najveću žrtvu zbog njegovih poslovnih angažmana.

Zbog toga se, kako ističe, najviše raduje praznicima gde će uživati sa ćerkom Andreom, sinom Lukom, suprugom Sanjom kao i sa devojkom njegovog sina Milicom Jokić koju doživljavaju kao člana porodice.

- Ako bih se pridržavao zakona i pravilnika onda ne bih trebao da radim za praznike ali kao što kaže stara narodna "nema odmora dok traje obnova". Objektivno i realno, ne postoje praznici za nas političare, kao što je to slučaj kod običnih građana. To je i nešto u čemu se razlikuje ovaj posao jer vam onemogućava da provedete u miru neke događaje sa porodicom. Onda ovaj obrazovni sistem naš koji ne favorizuje porodično obeležavanje Božića i Vaskrsa samim tim što raspust definiše na takav način da se Božić, recimo, nalazi u sred raspusta. Vi ne dočekujete Božić sa svojom porodicom ili ga dočekujete sa porodicom ali ko zna gde.

• Gde ćete Vi dočekati praznike?

- Kod kuće. Sa porodicom.

• Sa dvoje dece, ako uračunamo i devojku Vašeg sina, onda troje?

- Mala ispravka - četvoro, pošto smo od ove godine bogatiji za još jednog člana, to je moja sestričina. Sva deca će se okupiti i - eto pune kuće.

• Ljudi koji Vas dobro poznaju tvrde da nema slavlja bez Vas, da ste uglavnom zaduženi za dobru atmosferu. Kako izgleda praznična atmosfera u Vašem domu i ko je zadužen za dobro raspoloženje?

- Ja treba da otvorim agenciju za podsticanje dobrog raspoloženja. (smeh) U mojoj kući sam nekako najrezervisaniji, što je obrnuto proporcionalno nastupima u javnosti. Ja sam se rodio sa tim i ceo život sam naviknut da je za mene javni nastup sastavni deo mog životnog stila. Tim putem ide i moj sin, a ćerka - ona je u četiri zida toliko zabavna i toliko pokazuje sve svoje umetničke veštine, zna da peva, igra i veoma je inteligentna, ali je sramota. Tome ću dodam još i da im majka, odnosno moja supruga, smatra da ne trebaju deca mnogo da se pojavljuju u javnosti. Srećom, sada je došla snajka koja nastupa u javnosti pa vodimo sa 3:2. Luka, snajka i ja nastupamo u medijima, a supruga i ćerka ne. Što se kuće tiče, tu je uvek zabavno, pesma, igra. Naravno, ima tu i rasprave, posebno između brata i sestre, to je normalno, kao u svakoj prosečnoj porodici. Moj strateški cilj je da i ženu navedem da peva nešto.

• Da li je Vaša supruga talentovana za pevanje?

- Jeste talentovana, ali je nju sve sramota. Ona je protiv svake javnosti.

• Vi, dakle, funkcionišete kao bend u kući?

- Ja pevam, žena peva, deca pevaju, snajka evo peva. Fale nam samo svirači.

• Neretko ističete da ćerka može da bude Vaša naslednica, da je inteligentna, da voli knjigu i da uči. Vidite li je u politici?

- Problem je javni nastup. Pokušavao sam da je oslobodim malo, ali je još mlada. Ona je Jarac u horoskopu, isto kao i ja. U suštini mora da se oslobodi te zadrške, da joj je neprijatno i da ju je sramota, ako već nešto zna i ako ima talenta. Meni nije cilj da se njih dvoje eksponiraju u politici, mada nikad se ne zna. Ona provodi sada dane i dane u raspravama sa nama čime će se baviti. Ali, za svaku od tih želja koje ima vezane za profesiju potrebno je da se liši treme i zadrške od pojavljivanja u javnosti.

• Da li se poklapaju njene želje vezane za profesiju sa roditeljskim ambicijama?

- Puštam je da odluči šta želi da radi. Ona je u dilemi šta da studira. Mada, ona još ne zna da ne mora da znači da će se baviti poslom za koji završi fakultet. Sad sam baš imao raspravu sa njom, trebalo je da ona i ja otpevamo pesmu "Ponoć" i ona mi je otkazala nastup pre snimanja. Rekla mi je da ne može i da joj je neprijatno, a izvanredno peva. Ona je skroz drugačija od Luke. Nedavno sam našao jedan snimak sa nekog događaja, Luka je bio mali, Ceca mlada, Mrka se ne vidi, ali je bio tu. Luka je seo pored Cece ona je pevala, i Luka je ustao i razbio čašu. Ja sam bio frapiran! Pa je slomio i drugu, Mrka ga je učio da razbija čaše. Andrea to nikada ne bi uradila, nju bi to bilo sramota.

• Evo, Luka je sada porastao i da li pokazuje interesovanje za muziku?

- Nije on talenat za muziku i za školu. On je voleo da crta, zvali su ga "mali Pikaso". Sećam se, dolazio je profesor da ga uči da svira gitaru i oni odu u sobu da sviraju, ima čas, mi slušamo lepo zvuči. Posle nekog vremena uđemo u sobu i Luka spava, a profesor svira. (smeh)

• Luka je nedavno potvrdio vezu sa Milicom Jokić, ona takođe peva. Kako ste je prihvatili i da li ste zadovoljni izborom koji je Vaš sin napravio?

- Jesam. Mogu da kažem samo da još nisam upoznao priju i to je jedino čime nisam zadovoljan, a ovo ostalo je sve u redu. Šalim se malo, ona je mnogo dobro dete i postala je deo porodice. Ja i nemam šta da podržavam jer mene tu niko i ne pita ništa. Važno je da nemam ništa protiv, šta više, voleo bih što pre da dobijem unuke, a moja žena ne bi, zato što neće da je zovu baba. Meni ne smeta da je zovu baba, a ni mene deda.

• Pomenuli ste Cecu u razgovoru. Vaše druženje datira od malih nogu?

- Od rođenja. Tačnije, od njenog rođenja, pošto je ona mlađa od mene. Mi smo iz istog mesta. Naše druženje nije iz koristi, niti imamo potrebu da ga pokazujemo u javnosti. Jednostavno, kada su te ljudske i privatne stvari, mi smo uvek bili zajedno. Na slavama i na rođendanima, kad je teško i kad je loše - tu smo. Mi smo se poznavali mnogo pre nego što ćemo postati to što jesmo.

• Koliko Vas je pogodio odlazak Milutina Mrkonjića?

- Jako. Iako smo svi znali da Mrka ima to bolesno srce, iako smo svi bili svesni njegovih godina, niko nije očekivao da može da se desi da on umre. Nije nagoveštavao da je bolestan, izbegavao je da o tome priča i nikoga nije obaveštavao o svom zdravstvenom stanju. Igrom slučaja, poznajem profesora Bojića i on mi je javio da je teška situacija, inače Milutin nikad i ne bi javio da je neki problem. Kao što nikad nije zvao za sebe, uvek sam saznavao nekako izokola da je u bolnici i ljutio se uvek kada smo ga zvali. Jednostavno, on je bio takav čovek, dobar, odgovoran i pošten.

• Kako je izgledao vaš poslednji razgovor i kada ste ga poslednji put videli?

- Poslednji put smo se videli ovde po Skupštini. Nakon toga smo se čuli telefonom, kada je bio u bolnici, i ponavljao je "nemoj da niko dolazi u posetu". On je bio takav da je svima pomagao, a za sebe nikada ništa nije tražio. Ja sam sa njim prošao sve živo i sve faze njegovog života. Bio sam prisutan i kada se sa Anom upoznao.

• Kako je izgledao prvi susret Ane i Milutina?

- To je bilo u restoranu "Bevanda". Tu smo se nešto okupili, Mrka je tu imao neke ljubavne muke, on je voleo da bude zaljubljen, ali to nije uvek bilo srećno. I u tom momentu je došla Ana i ja sam mu rekao "ovo je prava žena za tebe". Ja mislim da su se oni već tada, prvi put, nekako našli, da je tu bila neka hemija i to je to. Znao sam odmah 100% da će biti par. Mrka je legenda, prosto da nema teme u koju zagrebete, a da nema njega. To je dobro, tako ćemo čuvati sećanje na njega.

• Susretali ste se sa mnogim svetski poznatim imenima. Jedna od njih je Monika Beluči, sa njom ste i izlazili?

- Bili smo u noćnom provodu. Kada sam bio ministar unutrašnjih poslova rekao sam mom kolegi iz Italije "slušaj, najlepša žena na svetu je ova vaša Monika Beluči". Nakon toga on je pronašao i ona mi je poslala svoju sliku sa posvetom na kojoj je pisalo "S ljubavlju, Monika Beluči". Nakon toga, ona je počela ovde da dolazi sa Kusturicom pa smo bili po raznim provodima. Ona je stvarno super. Zrela žena i izuzetno lepa.

• Arnold Švarceneger je izjavio jednom prilikom da se nikad nije proveo kao sa Vama?

- Ja sam se iznenadio kada sam ga video prvi put. On je moje visine a ja nisam nešto visok. Kada sam ga video zapitao sam se "kakav bi ja tek bio Švarceneger"?! Sreo sam ga na jednom prijemu u Minhenu i provodili smo se nakon toga. Ovde su dolazili Pirs Brosnan i Kirilenko. Njih sam pozvao u "Bokeljku". Tada sam bio premijer. Oni mislili ja ih pozvao na neki prijem pa su se doterali. Ja sam im rekao "ajde sad skinite lepo tu garderobu ja sam vas pozvao na žurku". Brosnan nije mogao da veruje kakav sam im izlazak priredio, rekao mi je " ovo mi je najbolji provod u životu".

• Da li je teško biti Ivica Dačić?

- Ljudima bi bilo teško, ali meni nije. Ljudi misle da je to lako, ali nije. Meni nije teško zato što sam ja takav kakav jesam, ja ne glumim. Morao bih da glumim da sam namrgođen, a kada se naljutim to traje dva minuta.

(Telegraf.rs)