Đulkica Sakić o navodima da joj baba živi bez grejanja: Ona je manipulator, razočarana sam

Đulka Sakić (88), majka pokojnog pevača Sinana Sakića, kako tvrdi, teško provodi staračke dane, jer je usamljena i bez grejanja.

Đulka živi u zgradi u centru grada, ali bez parnog grejanja. Penzija, i to porodična, koju je nasledila od muža Rašida, koji je bio vojni muzičar, ali je, zbog bolesti, rano penzionisan, je premala. U poslednje vreme, pomoći nema ni od koga, pišu "Novosti".

Preporučujemo

- Dok je bio živ moj Sinan pazio me je, gledao i pomagao kao najbolji sin majku, a posle njega to je činio i moj sin Agan, koji u poslednje vreme nije tu, jer ima svoju muku, pa je u Beogradu - priča Đulka za pomenuti list.

Međutim, ćerka pokojnog pevača Sinana Sakića, Đulkica Sakić, kaže za TelegrafJetset da je njena baba manipulator kao i da je oduvek živela kao i sada.

- Ona je navikla da manipuliše ljudima. Tata skoro ceo život nije razgovarao sa njom. Kod nas u kući, u potkrovlju, je bilo pripremljeno sve za nju, da živi sa nama. To je bilo još pre dvadeset i nešto godina. I ona nije htela. Ona je takav manipulator... Ja sam se nje odrekla još dok je moj otac bio živ, a i on se odrekao nje - rekla nam je Đulkica.

Sakićeva je navela i razloge zbog kojih nije želela kontakt sa svojom babom, a prvenstveno jer je odbila da poseti Sinana dok je ležao u bolnici.

- Kad je tata bio u Tuzli u bolnici, ja sam otišla po nju, a ona nije htela da ide. Rekla je: "Šta ću ja tamo?". Njeni sinovi su je zvali da je tata umro. Ja sam nju izbacila iz kuće na dan kada je tata umro jer je pravila selfije i smejala se sa nekim ženama. Bili su novinari ispred. Zvali smo taksi da se ne pravi fama. Njen sin ju je ispratio. Ona se smejala kada je tata umro, nju niko nije video da je zaplakala - ispričala je ona i dodala:

- Mnogo sam razočarana u celu tatinu porodicu. Tata to ništa nije zaslužio. Svima im je napravio kuće, sve ih je gledao kroz život. Svima je pomagao. Nikada nije tražio dugove nazad. Mi bismo sada mogli da imamo zgrade u Loznici, a niko nam nije rekao hvala. Mog tatu je bolelo to što ga je majka sramotila na svakom koraku. Ali tata je uvek znao da mi da pare i stavi u kovertu da joj odnesem novac. I niko nije bio dovoljno zahvalan. Za neke kojima je bio "lud",  sad im je dobar kad ga nema. 

(Telegraf.rs)