Marinko će počivati pored oca koji je mučki ubijen: Telo mu ni dve godine nakon smrti nije istrulilo

Smrt legende narodne muzike, Marinka Rokvića, potresla je ceo region, a neutešna porodica ne miri se sa velikim gubitkom.

Juče je, u ponedeljak 8. novembra, saopšteno vreme i mesto sahrane legendarnog pevača - Marinko će počivati u porodičnoj grobnici na Novom bežanijskom groblju, pored njegovog oca Draga.

Malo je poznato da je Drago Rokvić nastradao tokom rata u Bosni i Hercegovini, a njegov unuk Nikola svakog avgusta priseti se nemilog događaja i sa javnošću podeli potresne detalje iz života svog dede.

- Na današnji dan 1997. godine je sahranjen moj deda Drago Rokvić. Svako ko ga je poznavao znao je kakva je gromada od čoveka bio. Sećam ga se, kroz maglu, vedar i nasmejan, ali čestoljut na nepravdu, u šali najviše na Tita. Čak mu je i uzrečica bila: “Je*o te Tito!” Davao je sve. Voleo je ljude, ne deleći ga po veri i naciji.

- A onda je došla ta užasna 1995. godina. Baka je uspela da prebegne u Beograd, usput se mimoišla sa dekom koji je otišao u Bosanski Petrovac i tu mu se gubi svaki trag. O dedi nismo znali ništa pune dve godine. Za dedu smo čuli 1997. godine kada su ga pronašli u zajedničkoj grobnici. Mučenički je stradao.

- Bio je mučen i na kraju mu je prerezan vrat. Telo mog dede, za te dve godine koliko je ležao u zemlji nije bilo trulo i ostalo je čitavo. Slava Bogu. Večna ti slava, tvoj Majkan – napisao je Nikola 2019. godine, a tragičnog događaja prisetio se i avgusta ove godine.

Nikola je ovog puta podelio fotografiju svog voljenog dede, prisetivši se detalja iz njegovog života.

- Drago Rokvić! Moj deda. Voleo je život, ljude, životinje, posebno konje! Voleo je Bosanski Petrovac, svoj Kolunić i Bujadnice. Bio je ljudina. Svoj, oštar i grub ali isto tako pun Ljubavi i topline za sve, pogotovo za one slabije od sebe! Božiji čovek koji je znao da se naljuti ali isto tako i da se isplače kao malo dete - Gostio ljude, veselio se, bio ponosan na svoju decu, pogotovo na Marinkov uspeh. Ratovao sa svojom Bosom, obično onako kako su znali stariji ljudi da gundjaju u svojim različitostima ali su isto tako ceo svoj život ostali jedna celina.

- Delio, trošio, trampio, prodavao. Kažu da u tim krajevima nije bilo boljeg poznavaoca konja. Imao je oči poput neba. Plave, mile i drage! Te oči su mi amanet, kao neki putokaz! Te oči, koje sijaju večnošću su mi pokazale, kako god da bude i šta god da se desi, moraš biti čovek!

- I uvek će, ako ne sada, na kraju biti dobro! Jer šta je tren za celu večnost? Živeo je za večne vrline, ljudski ih prekrajajući svojim manama. Na današnji dan je otišao u bolje juče, danas i sutra! Znam da je u zelenom cvetnom polju, svom Petrovcu i da nas čuva! Mnogo si dao za sve nas, nadam se da te nećemo izneveriti! Voli te tvoj majkan! – napisao je Nikola na Instagramu.

(Telegraf.rs)