Sin Marine Tucaković: Bio sam heroinski zavisnik, bez mame se nikada ne bih izlečio

Sin Marine Tucaković, Milan Radulović Laća, četrdeset dana nakon smrti svoje majke progovorio je o detaljima njenog života, koji do sada nisu bili poznati javnosti.

- Ona je bila šef parade. Ona je ta koja je bila glavna u familiji, sve je ona organizovala, volela je da mi pripremi za put nešto. To je bio jako stresan period za mene, kada treba da putujemo, imala je spisak, bila je kontrol frik. Brinula je o meni i govorila da sam zamlata. Letovati sa njom je bila lepota čistog hedonizma - ispričao je Laća.

Preporučujemo

- Kad god smo išli negde van Beograda, budila se komunikacija o nekim drugim temama koje su bile zapostavljene u njenom svakodnevnom životu jer je uvek puno radila. Radila je čak i kada se razbolela, sve dok u nekom trenutku nije rešila da to redukuje. Pričala je o poeziji, o književnosti, za***avala se sa onima i ovima. Bilo je nekog stresa, gde sam, šta sam, ali kao i svaka mama, nije bilo ničega negativnog - rekao je Marinin sin, a potom je progovorio o svojoj borbi sa drogom.

- Moje lečenje je bilo proces. Vuklo se to dosta dugo, ja sam bio zavisan od heroina u nekom periodu, par nekih godina. To kupim još iz mladosti. U jednom trenutku moje lečenje nije bilo moguće u kućnim uslovima. Ja bez mame i tate, ali i bez svog psihijatra nikada ne bih mogao da se izlečim. Psihijatar je predložio da se hospitalizujem, da mi treba kliničko lečenje i izolacija. To je bilo nekih petnestak dana u klinici. Bila je to privatna klinika, gledam pozitivno na taj period - rekao je Laća.

- To je bio stani-pani momenat. Svi su bili uplašeni za mene. To je bio trenutak, ili ćeš levo ili desno. Znali smo da ako ja ne budem imao snage, mogu lako da odem do tačke bez povratka. Ali, uz Marininu podršku i svoju spremnost da se lečim, uspeo sam. Trajalo je mesec dana dok nisam zaista otišao na kliniku, a onda kada sam otišao, izlečio sam se - ispričao je on.

- Kada sam izašao iz klinike izgrlili smo se. Jedino smo se u tom periodu čuli preko fiksnog telefona, posete nisu bile dozvoljene. Smeš samo sa dve osobe da pričaš, ja sam izabrao mamu i jednog druga. Ona mi je užasno falila, da vidim njen lik. Fizički mi je falilo. Nije ništa rekla kada me je videla, prvo je me zagrlila i izljubila. Ali, bila je srećna. Ja sam izgledao zdravo, izašao sam zdrav - navodi Laća.

- Nakon toga je Ana Nikolić spremala album, Rasta je hteo pesmu "Adio amore" za sebe. Marina i ja smo je pisali zajedno, taj refren smo naviše voleli. Meni je palo na pamet: "Adio amore, još volim te jako, iako si davno izgubila sjaj…". Dva dana nakon izlaska iz klinike smo rešili tu pesmu. Rasta se oduševio i pao je na dupe kada je čuo pesmu. Snimio je i to je bilo to - rekao je Laća za "Novu".

(Telegraf.rs)