Elena Karaman polunaga izvodi ritual i priča o smrti: "Ah, kakva učiteljica..."

Elena Karaman (50) objavila je fotografiju na kojoj skoro naga izvodi jedan od svojih rituala, dok u jednoj ruci drži sveću koja gori.

Dizajnerka enterijera i bivša supruga Jugoslava Karića pozirala je u sedećem položaju, dole je imala maramu, a poprsje je pokrila rukom.

Preporučujemo

Fotografija je delo njenog dečka, fotografa Dušana Reljina, sa kojim je već duži vremenski period u emotivnoj vezi.

U opisu fotografije, Elena je pisala o smrti, a njenu objavu prenosimo u celosti.

"Samhain. Portal nadolazeće tame u ciklusu prirode sa sve kraćim danima, a dugim noćima. Po aksiomu “kako unutra tako spolja-kako spolja tako unutra”, osećam je duboko u sebi takođe. I dozvoljavam joj da bude. Držim joj polje u prisutnosti... za sebe, za druge.

Lekovito doba na točku godine.

Kada sinhronizovani sa prirodom u portalu koji su nam drevni ostavili da gori kao baklja u našim unutrašnjim tunelima tame objašnjavajući i indikujući puteve isceljenja. Taj put je uvek spiralno na dole, u sebe. Duboko u podsvesno-u srce kosmosa (kako unutra tako i spolja).

Ovo je vreme da udahnemo duboko i sa hrabrošću predačkom se spustimo u sve ćoškove svoje podsvesti, dunemo prašinu sa škrinja u kojima su pohranjeni albumi povreda nekada naši lični, nekada transgeneracijski, a nekada karmički. Kada jedan po jedan, obasjamo svetlom prisutnosti, aveti mraka nestaju a senke postanu deo naše lične legende.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Eʅҽɳα Kαɾαɱαɳ (@elenakaraman.essenceofliving)

Samhain označava središnu tačku u linearnom vremenu između jesenje ravnodnevnice i zimske kratkodnevnice i predstavlja portal metafizičke smrti i silaska u tamu. Priroda umire, da bi na zimsku kratkodnevnicu otpočela svoje ponovno rođenje.

Tema smrti je potpuno zanemarena u našoj modernoj kulturi.

Smrt je velika medicina. Naterala me je da joj gledam pravo u oči uzimajući ono najdragocenije. Ono što sam i donela na ovaj svet upravo u vreme ovog portala na zadušnice.

Ah kakva učiteljica, da ne posedujemo ništa i nikoga, ovde smo privremeno, i svaka bol je ciklična a svaka smrt novi početak. I da postoje svetovi izvan čulnog i opipljovog. Vidimo spektar boja od crvene do ljubičaste, ali znamo da postoje i infra crvena i ultra ljubičasta. To što nešto nismo u stanju da opazimo našim ograničenim čulima, ne znači da ga nema.

U vreme ovog prirodnog portala velovi između svetova su tanki. Zato su u njemu smešteni praznici mrtvih... ništa nije slučajno... jer tada je ovo kvantno sada podešeno na frekvenciju onostranog... na frekvenciju tame, a gde je ona najgušća tu se pretvara u svoj opozit i iz nje se rađa svetlo ponovnog rođenja.

Blagosloveno nam svima bilo, da u lakoći zagrlimo svaku svoju unutrašnju senku i zavolimo se baš takvi kakvi jesmo. Neka tako bude."

(Telegraf.rs)