Pesme i priče poslednjeg boema: "Svaki pevač je otišao od mene sa dobrim mirazom"

"Ja volim život, kafane i žene, poslednji boem tako zovu mene,

za mojim stolom peva se i pije, uz lepe žene nikad tužno nije.

Jednoga dana žaliće mnogi što me više nema,

ostaće pesma i uspomena na poslednjeg boema.

Hoću da uzmem od života svoga najluđe noći i najlepše doba,

kad starost dođe neću da se kajem, jer sve za pesmu i za žene dajem.

Mnogi bi hteli kao ja da žive, ali ne mogu zato mi se dive,

ka zadnjoj luci plovi moja lađa, poslednji boem više se ne rada."

(Novica Urošević)

"Poslednji boem" je izrazito autobiografska pesma Novice Uroševića. Uostalom, i Gistav Flober je govorio: "Madam Bovari to sam ja!"

- Ova pesma je čudo, i Novica Urošević je još veće čudo. Kad mi je ponudio da snimimo "Poslednjeg boema", nisam hteo ni da čujem. Tu pesmu je pre mene snimio Novičin zemljak, pokojni Prle, a, iskreno, nije mi se dopao ni tekst - iskren je Šeki Turković.

- Posle onako poetičnih pesama sa Bucom Jovanovićem, nisu mi se svidele te pesme tipa "Daj da nešto popijemo", "Oženjeni ljube bolje od momaka", "Za mojim stolom peva se i pije". Sve mi je to zvučalo pomalo banalno, posebno zato što Novica nikad u studiju nije imao ceo tekst. Kad dođemo na snimanje, čekala me jedna strofa i refren. I dok ja snimam jednu pesmu, Novica završava drugu i treću strofu ostalih pesama.

Novica Urošević (1945 - 2009) je bio neviđena mašina za pravljenje hitova. Komponovao je za stotine znanih i neznanih pevača sa ovih prostora. Samo za Mitra Mirića je komponovao

- Desetak godina nisam znao šta je to odmor. Moj radni dan je počinjao u deset i trajao do duboko u noć. A onda čujem kako kažu - pa taj i ne zna koliko zarađuje. Tačno, ali nisam znao ni koliko trošim. Još više od mene zarađuju moji pevači, disko-kuće. Diskos je od mene zaradio milijarde - pričao je Novica Urošević u emisiji "Sabor" Studija B.

- Izgleda da me najviše vole poreznici. Ja od države nisam dobio ništa, sam plaćam staž i socijalno. Nemam plaćenog odmora, ne znam šta je to regres ili bolovanje. Sve ove diskografsko-estardne godine provodim u četiri zida, u kafani ili u studiju.

I danas se prepričavaju pijane noći Novice Uroševića, ta nezaboravna druženja sa "ujka Noletom".

- Kakav je to boemčina! Svi smo se trudili da ga pratimo, ali bezuspešno. U hotelu "Slavija" postojao je "Snek-bar" u kome je Novica carovao. Dobro se sećam: tri konobara zadužena za Novicu (Pera, Čeda i Janko) i jedno tridesetak pevača i čelnika Diskosa. S obzirom na to kad je legao, Novica je bio ranoranilac. Već oko deset počinje okupljanje, a onda sve po redu: doručak, užina, meze, ručak, večera - seća se Novičin prijatelj i kolega Cvetin Todorović.

- A onda, u nekom momentu, Novica zapovedi: "Konobar, promeni posteljinu!" Sa nekoliko sastavljenih stolova konobari su odnosilii po sto malih piva, ostatke od pečenja i donosili nove ture. Novica nije dozvoljavao da se neko drugi umeša u plaćanje računa. Kod "ujka Noleta" nije postojalo "mnogo je za jednu turu". Doduše, kakve je tantijeme ubirao samo od pesama za Mitra Mirića, mogao je komotno da pita pošto Slavija.

Pričalo se da je svoje najlepše pesme pisao u trenucima najvećeg pijanstva i boemije. Voleo je kafanu više nego kuću, društvo je bilo preče i od porodice.

- Tačno je jedino da mi je boemija služila kao inspiracija, ali, ja sam svoje najveće hitove ipak napisao trezan. Ja sam vrhunski profesionalac, i kao takav ne mogu da budem nezgodan za saradnju sa pravim ljudima. Za svoje pevače jurio sam i reklamu, studio, menadžere, novinare. Pored pesama za moje pevače, pisao sam im i intervjue za novine. A sve to ne može pijan čovek. Svaki pevač je otišao od mene sa dobrim mirazom - pričao je poslednji estradni boem.

(Telegraf.rs)