Ovo je Ninov grob: Pričalo se da ga niko od porodice ne obilazi, evo šta piše na njemu

Nino Rešić preminuo je na današnji dan, 18. oktobra, 2007. godine.

U novembru 2016. godine, malo nakon godišnjice njegove smrti, za Telegraf Jetset oglasili su se neki meštani Kozarske Dubice (ranije Bosanska Dubica). Dostavili su nam tada fotografije njegovog grobnog mesta, uz tvrdnje da ga niko od porodice ne obilazi.

- To je tužno. Mi znamo kako jeste i šta je istina. On je sahranjen ovde, u Bosanskoj Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov daidža (ujak, na srpskom, prim. aut.), a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči - ispričala nam je tada jedna gospođa, koja je zamolila da joj ne objavljujemo ime i prezime.

- Kasnije, pre oko dve godine, Ninov prijatelj Neša na spomenik je postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najverniji fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije učinila najbliža porodica - ispričala je tada sagovornica.

Kako nam je rekla, a o čemu su tada svedočile i fotografije, Ninov grob bio je zapušten sve dok njegovi prijatelji nisu na sebe preuzeli njegovo održavanje. Tako je mikrofon koji je stajao na spomeniku zarđao, što se vidi na starijoj slici.

Tada smo pokušali da dobijemo komentar od Ninove ćerke, pevačice Sandre Rešić, koja je sada u Zadruzi 5.

- Plasirana je priča da ja ne posećujem Ninov grob, što takođe nije istina. Ja dovoljno puta odem na grob svog oca, ali prosto mi vreme i obaveze ne dozvoljavaju da konstantno budem tamo. Tako da u tim pričama o zapuštenom grobu i korovu nema istine, a ja se nikada neću slikati na grobu mog pokojnog oca da bih nekom dokazala da posećujem isti - rekla nam je Sandra u velikom intervjuu.

"Nisu mi dali da odem na sahranu"

Sandra je tada, u velikoj ispovesti za Telegraf Jetset, prvi put govorila o tome zbog čega nije bila na očevoj sahrani.

Ispričala je svoju stranu priče, do detalja.

- Želim da jednom za sva vremena razrešim taj famozni mit o njegovoj sahrani. Ja sam to veče, kada je on preminuo, bila u Bijeljini, imala sam 19 godina. Te večeri, sećam se, bila sam na rođendanu, kada mi je samo gospodin Siniša Kajmaković u nekih pet do devet poslao poruku: "Umro je". Bila sam u totalnom šoku i, onako, u suzama sam krenula sa društvom u bolnicu. Na ulazu nas je sačekala jedna medicinska sestra koja nas je pitala: "Šta vi uopšte tražite ovde? Ja vas ne mogu da pustim, ja čak ne znam ni ko ste vi, ali ako mislite na ovog pevača Nina, on je umro i svakako ne mogu da vas pustim da ga vidite" - počela je Sandra.

- Moji drugari su krenuli da se raspravljaju sa njom i objasnili su joj da sam njegova ćerka, međutim ona je samo rekla da je ne zanima i bukvalno nas je isterala iz bolnice. Ja sam odmah nazvala Kajmakovića, koji mi je samo rekao da ništa više ne mogu da uradim i da idem kući. Nakon toga, ja se iskreno ne sećam gde sam i kako sam negde otišla, mislim da sam otišla kući, ali kako... stvarno nemam pojma. Samo se sećam da cele noći nisam spavala, zato što mi je gospodin Kajmaković rekao da sutra rano ujutru dođem u stan u kom je moj otac boravio dok je bio u Bijeljini - ispričala nam Sandra.

- Ja sam oko nekih šest sati ujutru otišla u taj stan, a tamo su već bili njegovi stričevi, Selim i Ljerka njegova žena, bio je Leo njegov stric i Neša koji je bio Ninov potrčko. Ja tog čoveka nisam ni primetila, jer je bio zaključan u Ninovoj sobi, u njegovim stvarima, njegovoj kožnoj jakni, u njegovom kačketu i njegovim satom na ruci plakao sve vreme. Isti taj Neša je čovek koji je pokrao sve stvari iz stana mog oca, njegove stvari, sve njegove slike, dnevnike. Tu je bila i neka starija pevačica Branka u nekom vunenom džemperu - podelila je Ninova ćerka za Telegraf Jetset.

- Oni su svi bili tu i prema meni su se ophodili kao da sam neka komšinica koja je došla tu da izjavi saučešće. Mene niko ništa nije pitao, čak mi niko nije ni saučešće izjavio. Sećam se kao danas, na televiziji je bio pušten "DM sat". Ja sam tu samo tako sedela nepomično, a oni su komentarisali kako je Dragana Mirković ispala fer prema mom ocu. I, da, najvažnija osoba u tom stanu bila je Ljilja iz Šapca, koja je njemu za života i karijere navodno radila natalne karte. Ta žena sve vreme kukala je na sav glas, a meni ništa nije bilo jasno, ni šta se dešava, ni ko su svi ti ljudi - ispričala je Sandra.

- Ja sam bila u šoku, meni se niko nije obratio i osećala sam se kao neki stranac. U sledećem trenutku izlazim iz stana i sedam na stepenice da zapalim cigaru, za mnom izlazi i ta Ljilja, seda pored mene i samo mi kaže: "Danas je mom sinu umro otac". Ja u tom trenutku ostajem u šoku, prosto ne mogu da opišem taj osećaj. Bila sam toliko besna da sam samo imala želju da je gurnem niz stepenište i pozovem policiju.

- Posle toga se samo sećam te svađe i frke oko toga kako će da ga prenesu u Bosansku Dubicu, gde je on zahtevao da ga sahrane, pored majke. Oni se tako raspravljaju, šta i kako, a mene i dalje niko ništa ne pita, niti mi se bilo ko obraća. Dok su se oni tako raspravljali kojim kombijem će da ga prevezu, kako će svi oni da odu do tamo, mene tu niko ne pominje. U jednom trenutku, ja tako sva u šoku pitam ujaka: "Izvini, a kako ću ja do tamo da odem?". Na sve to samo se javlja ta Ljilja koja mi kaže: "Izvini, ali kod nas u autu nema mesta i stvarno ne znam šta da ti kažem". Sve se to dešava brzinom munje, mi tako silazimo ispred zgrade, a ja sam gledam gde ima mesta za mene, u čiji auto da uđem. Meni ta Ljilja još jednom ponavalja da za mene nema mesta i kaže mi: "Mislim da bi neki muzičari za nekih dva sata trebalo da krenu iz Bjeljine, pa eto možeš sa njima da se čuješ i dogovoriš".

- Ona u sledećem trenutku zatvara vrata automobila i oni odlaze i ostavljaju me tu, bez broja tih muzičara kojima sam trebala da se javim. Ja ostajem potpuno sama ispred te zgrade i nisam znala gde ću dalje. Nakon toga pozvala sam majku i sve joj objasnila, a ona mi je na sve to samo rekla da se pokupim, sednem na autobus i vratim se nazad za Beograd - objasnila je Rešićeva.

Podsetimo, Amir Rešić Nino preminuo je u oktobru 2007. godine, u bolnici u Bijeljini, od perforacije pankreasa, izazvane alkoholizmom.

(Telegraf.rs)