Jedina slika Eve Ras sa pokojnom ćerkom: Umrla u 24. godini, smrt je i dalje misterija

Na Instagramu je, na pojedinim stranicama koje objavljuju stare članke i fotografije iz perioda od pre dve i više decenija, objavljena je zajednička slika Eve Ras (80) sa pokojnom ćerkom Krunom, te pokojnim suprugom Radomirom Stevićem Rasom.

Reč je o fotografiji na naslovnoj stranici tadašnjeg magazina "Nada", iz 1982. godine.

Preporučujemo

To je jedina zajednička slika u javnosti nekad srećne porodice koju je zadesio niz nesrećnih događaja. Naime, Evina naslednica Kruna imala je 24 godine kada je, pod velom tajne, preminula u Parizu gde je studirala.

Kako je Eva isticala, Kruna je bila najmlađa srpska spisateljica, koja je do svoje 12. godine objavila tri književna dela.

- Majke svakodnevno blagosiljaju svoju decu, kćeri moja, ja te sad mrtvu blagosiljam, biću u tvojoj blizini sve vreme dok budem živa. Letećemo preko beskraja. Nikada niko neće moći da te iščupa iz mog srca. Mogla si da dotakneš nebo svojim talentom, visprenošću i harizmom. Ali nije ti se dalo. Izabrala si krivo nebo i pogrešnu sreću, zato te sada ovde sahranjujemo. Za tugu i bol ne postoji rok trajanja, bol najjače boli kada suze usahnu. Želim da umrem i da mi je grob u tvojim očima. Neka ti je laka zemlja, kćeri moja lepa, zamišljam da si sada srećna i da ti je potpuno jasno sve što ti je planeta Zemlja dala na uvid u tvom kratkom životu - objavila je jednom prilikom Eva Ras.

Podsetimo, Eva i Radomir su 1964. godine osnovali Teatar nacionalne drame, gde su se izvodila dela domaćih pisaca.

Glumica, rođena u Subotici kao Eva Marija Balaš, zahvaljujući filmu Dušana Makavejeva "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT", iz 1967. godine, zauvek se upisala u istoriju naše kinematografije.

Za Rasa je odmah istakla da je znala da će biti ljubav njenog života.

- Postoji li veća glupost nego da se devojka uda u subotu za čoveka koga je upoznala u utorak iste nedelje? Taj čovek bio je Radomir Stević Ras i ta ljubav ne umire, ona u mojoj duši traje iako je on napustio ovaj svet - ispričala je glumica jednom prilikom.

Inače, Eva je ranije otkrila da je 8 puta ostajala u drugom stanju, a uspela je da iznese samo jednu trudnoću.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Vivstars.com (@vivstars)

- Posle šest godina braka dobili smo ćerku Krunu, 9. januara 1969. Mi smo sve vreme hteli da imamo dete, ali sam ja gubila bebe. Jednom, baš kad sam imala spontani, snimala sam film "Čovek nije tica" u Boru. Pravo iz bolnice "Narodni front" sedam u kola i idem u borski rudnik, penjem se na dimnjak, vozim lokomotivu, a krvarim. Kruna je sa dve i po godine čitala titlove na televiziji. To je moja mama primetila i rekla nam.

- Nas dvoje u šoku, a ona gleda u nas i čeka šta ćemo mi reći. Ras joj kaže: "Čudimo se što znaš da čitaš", a ona mu odgovori: "Ja znam i da pišem." Pa kako to, pita je Ras. A ona mu kaže: "Pa vi znate, pa moram i ja da znam", ha-ha-ha. Bila je odličan đak, obožavala je da ide u školu. Za vreme studiranja filmske režije dobila je stipendiju Francuske, jer je sa pet godina znala njihov jezik. Pitali su Gorana Paskaljevića zna li nekog ko bi studirao filmsku režiju kao gost-student u Parizu, i on se setio Krune, pa su je tako pozvali. Goran je bio očajan kad je Kruna preminula u Parizu. To je bilo strašno.

- Taj dan je trebalo da idem na premijeru u Suboticu i čekala sam kola da dođu po mene. Zvoni interfon, ja kažem da ću odmah sići dole, a oni odgovore: "Ne, mi ćemo doći kod vas." Tri policajca su došla u moj stan i pitaju me da li je moja ćerka bila u Parizu, a ja kažem: "Pa ona je sada tamo", a oni meni kao iz topa: "Pa ona je umrla!" Tako sam ja saznala. I, naravno, oni ništa ne znaju o tome, nego su me poslali da idem u Ministarstvo spoljnih poslova da mi oni kažu. Ali ni tamo ništa nisu znali. Pa su mi portiri rekli, onako, da me uteše valjda: "Ako niko ništa ne zna, možda je vaša ćerka i živa."

- To me je nekako držalo u nadi da zaista jeste. Na kraju su mi u policiji u Ljermontovljevoj rekli da je umrla, posle tri dana. Bio je to 3. jul 1993. Jedva sam uspela, uz pomoć ministra spoljnih poslova i još nekih ljudi, da deportujem Krunino telo i da je ovde sahranimo. Uz kovčeg smo dobili i nalaz obdukcije, francuska policija ništa nije otkrila i zapisali su da je umrla prirodnom smrću. Ja sam kasnije pričala nekim mojim kumovima da se ona tamo u Parizu možda upetljala u neke mračne stvari, politiku, i da je zato francuska policija napisala onako u izveštaju. Onda mi je moj kum Milenko Vučetić, pisac, rekao da pričam radnju kao iz filma "Nikita" i da to nema veze sa realnošću. Ne znam, tako je Bog hteo.

Evin suprug je umro u 51. godini.

- Jednog dana je došao kući, skinuo mantil i pao. Srce. Sudska medicina, forenzičari, našli su 32 ožiljka. Znači, imao je toliko infarkta, a taj poslednji, 33, bio je smrtonosan. Doživela sam sudbinu balkanskih udovica posle Rasove smrti. To znači da niko neće da vas gleda kako se koprcate. Siniša Pavić je bio drugačiji. Došao je kod mene 1993. i pitao me da li ću moći da radim, hteo je da mi piše ulogu u "Srećnim ljudima".

- Znala sam da je to najveći dar koji sam mogla da dobijem posle tragičnog događaja i smrti ćerke i da ne smem da to izneverim. Ispostavilo se da mi nije napisao samo ulogu, već me je napravio TV zvezdom. I to traje do danas. Igrala sam u svim njegovim serijama, osim jedne. Volela bih da, pre nego što umrem, odigram jednu jako tešku glumačku ulogu. Ne znam šta bi moglo to da bude. Ali sad me zvao Ahmet Imamović iz Sarajeva i ponudio mi je nešto, jevrejska tema je u pitanju i treba da govorim na aladinu.

- To govore Jevreji na jugu Španije, a ja ne znam nijednu reč da kažem na tom jeziku. Pitala sam Ahmeta da li mogu na srpskom to da izgovorim, a ona kaže da ne može. Inače, trebalo bi da igram majku čiji sin umire od raka, a ona se jadna nada da ipak ima spasa za njega i da će se desiti preokret. Prihvatila sam - ispričala je Eva jednom prilikom za Kurir.

(Telegraf.rs)