89. rođendan Ace Stepića: "Neka žive pesme moje"

Na današnji dan, 25. avgusta 1932. godine, u Velikom Polju kod Obrenovca rođen je Aleksandar Aca Stepić, diskografsko-estradni mag, vrhunski harmonikaš i kompozitor, šef čuvenog ansambla.

Preporučujemo

- Rođen sam u kraju majstora na violini, u komšiluku Ace Šišića i čuvenih Piromanaca. Odrastao sam u velikoj porodici sa dvadeset članova u kući, samo dece je bilo četrnaestoro. Kad posedamo za sto, nije bilo puno biranja, niko nije ostajao gladan, ni u vreme Drugog svetskog rata, ni u posleratnim godinama - priča maestro Aca Stepić.

- Moj otac Midrag je bio dobar stolar i dobar violinista. Moj stariji brat Tiosav je svirao harmoniku. Priznajem, ja sam odmalena više zavoleo harmoniku. Još u osnovnoj školi, brat me naučio prvim tonovima. Posle zavšene srednje geodetske škole, od oca dobijam harmoniku i odlazim na časove kod Ilije i Milije Spasojevića u Meljaku. Već posle mesec dana počeo sam da se ističem, a posle dva meseca počeo sam da skidam foršpile i melodije. Posle tri meseca učenja, Milija Spasojević je otišao u Ameriku, a ja sam nastavio sa časovima kod njegovog brata. Ilija je bio mirnijeg temperamenta i načina sviranja, što se kasnije odrazilo i na moj stil.

Od pedesetih godina prošlog veka počeo je Aca da svira po kafanama duž Ibarske magistrale i u Beogradu ("Grand", "Kalemegdanska terasa", "Skadarlija"). Jedna od najvažnijih kafana u kojoj je svirao na početku karijere zvala se "Novi Beograd", a nalazila se iznad Slavije.

- To je najgospodskija kafana u kojoj sam svirao. Bilo je to stecište otmenih gostiju i radijskih pevača. Tu su pevale vedete Radio Beograda: Anđelija Milić, Radmila Dimić, Pavle Stefanović, Cune Gojković. Tu sam usavršio izvornu narodnu muziku.

Ipak, najveći uticaj na Acu Stepića i njegovu muzičku širinu i svestranost imao je somborski virtuoz Ečika Balaž.

- Nisam se zadovoljio samo šumadijskim pesmama, to je muzika koja mi inače teče kroz vene. Sa Ečikom Balažem sam proširio vidike i na špansku, mađarsku, rusku, cigansku, muziku za ples, kancone, polke, mazurke. Ečika je bio jedan od najvećih majstora koje sam sreo u životu. Tako sam usavršio sve što je publika mogla da traži, a svirao sam i ono što publika nije znala.

60-ih godina prošlog veka formirao je Aca svoj ansambl, počeo sa snimanjima ploča i otkrivanjem pevačkih zvezda. Aca Stepić sa svojim ansamblom obišao je pola sveta. Kao vrsni harmonikaš, šef orkestra i kompozitor pratio je pevačku elitu. Sa malom orkestarskom postavom, na jednom istom koncertu, pratio je i najbolje narodnjake i najbolje zabavnjake: Šabana, Safeta, Silvanu, Lepu, Kvaku, Bilkića, Tozovca, Cuneta, Đorđa Marjanovića, Arsena Dedića, Josipu Lisac, Kiću Slabinca...

- Ideja je bila da formiram mali, a svestran ansambl. Nisam bio za usko specijalizovan orkestar, već za postavu koja će podjednako dobro da prati kako pevače narodne, tako i pevače zabavne muzike. U mom ansamblu su svirali: Žarko Vukašinović (gitara), Slobodan Boda Nikolić (klavijature), Blagoje Petrović (klarinet i saksofon), Aca Šišić (violina), Ljuba Antonijević (trombon), Života Pavlović (druga harmonika), Miodrag Ilić (bas), Miodrag Belaković (bubnjevi), Spomenko Novaković (truba)...

Zahvaljujući Aci Stepiću svoje prve hitove snimili su Milanče Radosavljević ("Za ljubav sam mladost dao"), Zoran Kalezić ("Moj život je tužna priča"), Savo Radusinović ("Šesnaest ti leta beše"), Ljubomir Đurović ("Još me peku suze tvoje"), Asim Brkan ("Jednom sam i ja volio"), Vesna Zmijanac ("Tuguj, tuguj, ostavljena ženo"), Milena Plavšić ("Ti ne znaš a ja te volim"), Petar Grubić ("Jesenje su kiše počele da liju")...

- Komponovao sam oko 800 pesama i dvadesetak kola. Pre nekoliko godina u izdanju PGP-a objavljen je moj kompilacijski trostruki CD. Pre dve godine izgubio sam moju suprugu Nadu i ostao sam. Pre nego što je moja Nada zauvek otišla, zamolila me da joj obećam da ću objaviti knjigu o mojoj muzičkoj karijeri. Ispunio sam obećanje i izdao knjigu "Neka žive pesme moje".

(Telegraf.rs)