Milica Kemez o paklu odrastanja: Hraniteljka mi je drškom od metle razbila glavu, jela sam s poda...

Milica Kemez, koja je u Zadruzi osvojila drugo mesto, iza sebe ima tešku životnu priču o kojoj je više puta javno govorila.

Međutim, uvek iznese i neke nove detalje koji zgranu i dotaknu ljude, što je slučaj i ovog puta.

Naime, Milica tvrdi da je sve bilo u redu na samom početku, kada su njena sestra i ona otišle kod izvesne Vesne u Belu Crkvu, u hraniteljsku porodicu, ali da je onda navodno počelo psihičko i fizičko zlostavljanje.

- Ta Vesna nam je rekla da je ona sada naša mama i da "roditelj nije onaj ko te rodi, već onaj ko te čuva". Pored nas je brinula o još jednom dečaku i njegovoj sestri. Prvih godinu dve je bilo sve u redu. Zvala sam je "mama", a tako sam je i doživljavala! S vremenom je popustila sa živcima i počela da nas kažnjava, kao i da nas fizički i psihički maltretira - priča Kemezova, a zatim opisuje neke od prvih kazni koje je hraniteljka navodno primenjivala nad njom.

- Jednom mi je rekla da pripazim na pecivo koje se peklo u šporetu, a meni je zagorelo. Bacila ga je na pod i naterala me da ga pojedem! Izbacivala me je napolje, nekoliko puta je sestru i mene terala da spavamo u dvorištu, zaključavala nas je u podrum... Tako bi reagovala ako, na primer, razbijemo neku figuru ili se popnemo na tavan. Nismo išle kod druge dece na rođendane, nismo ih ni slavile. Ne pamtim nijednu rođendansku tortu, niti decu na slavlju kod mene. S vremenom su kazne postale sve brutalnije - tvrdi Milica.

Hraniteljka je Milicu i njenu sestru navodno svakodnevno zlostavljala, tvrdi bivša učesnica Zadruge.

- Stalno je bila živčana, za sve smo joj mi bile krive. Jednom sam s Vesnom nameštala furunu, rekla mi je da će ona da je podigne, a da ja brzo popravim nogicu. Nisam se snašla, a ona mi je tešku peć spustila na ruku! Iskrivila mi je ruku, danima me je bolela... Drugi put mi je drškom od metle razbila glavu, išla mi je krv. Dešavalo se da je gledam kako mi udara sestru. To bi me potreslo, pa bih jecala, a ona se drala: "Što plačeš, hoćeš i tebe da bijem?" Gađala nas je čime je stigla - ističe Milica za Hit.

- Često bi nas krvnički istukla kaišem, ruke su mi bile modre. Sećam se nekliko fotografija na kojoj su sva deca iz razreda nasmejana, a ja krijem ruke iza leđa da mi ne bi bile na slici. Umela je da me kazni i pošalje u školu u starim muškim stvarima, prljavim i pocepanim.

- Terala me je da joj masiram noge do šest ujutru, dok učim tablicu množenja. Imala sam fobiju od učenja, jer ako nešto pogrešno pročitam, uvek bi me klepila po glavi. Nije mi dozvolila ni da odem na maturu! - govori Milica.

Kaže da su mnogi navodno znali šta se događa iza zatvorenih vrata, ali da niko nije reagovao i pokušao da im pomogne.

- U komšiluku su svi znali da nas maltretira, ali joj niko ništa nije smeo. Bila je muškobanjasta, radila je na pumpi, a pre toga je bila u vojsci. Svi su je se plašili. Imali smo životinje, kokoške, svinje, koze, ona ih je klala. Mi smo brinuli o njima, hranili ih, čistili... Radili smo i na njivi - ističe Milica.

- Ne znam zašto, ali Vesna je Mireli puštala kosu, a mene je protiv moje volje šišala na kratko da izgledam kao dečak. Nikad nam nije dozvoljavala da čupamo obrve, brijemo se, farbamo... Sestra je u internatu ofarbala kosu, a kad je ova to saznala, rekla joj je da takva ne dolazi kući za vikend i da će je ubiti! Mirela se mnogo uplašila tih pretnji. Od straha je htela da se ubije! Drugarice iz internata su joj rekle da napiše pismo Centru za socijalni rad i opiše uslove u kojima živimo i kako se Vesna ponaša prema nama. Inače, Centar za socijalni rad nas je možda tri puta obišao otkad smo živeli kod nje, a mi bismo se tada pravile da je sve u redu - ispričala je Milica.

(Telegraf.rs)