74. rođendan Madena Tomića: Od seljančića do estradnog zavodnika i manekena

"Ako me voliš, ako me ljubiš, ne ostavljaj me nemoj drugom poć,

Preporučujemo

samo tebe draga volim, samo tebe draga ljubim, ti si radost koga sna.

Gordana, ljubljena, tebi pjevam ja, ljubav je stvorena jedino za nas.

Kako si mene ljubila nekad, besane noći divne bjehu te,

dala si mi sebe tada, dao sam ti sebe tada, cio svijet je bio naš.

Neka te sreća na putu prati, nek ti s drugim ljepše bude sve,

zaborav nek prošlost briše kada sa mnom nisi više, kada drugog ljubiš ti."

(Irfan Ajanović)

1970. godine na festivalu "Ilidža" Mladen Tomić je otpevao pesmu "Gordana" i postao jugoslovenska zvezda. Tako je "Gordana" pobedila i Mladena Tomića i stručni žiri na Ilidži.

- A kad je to bilo sve po pravdi. I kad je Ilidža bila na vrhuncu, bilo je klanova i nameštaljki. Svaki član žirija imao je svog pevača, često i svoju pesmu. Dok sam pevao "Gordanu" gorela je Ilidža od moje raje i mojih navijača sa šerpama, kantama, tanjirima. Po reakciji publike nije bilo dileme ko treba da pobedi. "Gordana" i ja ne osvojismo nijednu nagradu, a eto trajemo i posle pola veka - kaže Mladen Tomić, hit pevač, estradni pustolov i maneken.

Iako "Gordana" nije osvojila nijednu nagradu, osvojila je milione Jugoslovena. Publika je poverovala tom prodornom, detinjastom glasiću, kao stvorenom za jedan ovakav narodnjački šlager.

- Svoju muzikalnost otkrio sam u rodnom Stupu kraj Sarajeva dok sam čuvao krave. Jednog jutra, sa prvim zracima sunca, negde oko pet sati ujutru, moje pevuckanje i sviruckanje u sviralče zaparalo je uši profesoru muzike Stanku Kihalu, koji me nagovori da se upišem u muzičku školu. Sviralče sam zamenio oboom, preozbiljnim instrumentom za jednog narodnjaka. Izdržao sam dve godine u muzičkoj školi, a onda sam sreću potražio u kafani.

- Sirotinja i ljubav prema pesmi odvode me u sarajevske kafane: "Kod Bude", "Topola", "Kristal", "Romanija". Pevanje sam učio od Safeta i Bilkića, a šmekeraj od Tozovca. Toza je naš najveći estradni šmeker! Bio sam klinac kad je Tozovac pevao i svirao sa svojim ansamblom na jednoj ilidžanskoj terasi. Ja se prikradem i iz nekog šipražja posmatram kako Toza peva i kako ga žene vole, i to dok je bio anoniman. Kasnije sam upijao Vidu, Tomu, Kvaku, Šerbu. Počinjao sam da pevam zajedno sa Hašimom Kučukom Hokijem, pratio nas na harmonici čuveni Besim Bajraktarević. Nikad neću zaboraviti tu scenu: da bi dokazao koliko voli jednu ženu, Besim je na pauzi svirke otišao u kuhinju, samom sebi odsekao prst, i doneo ga na tacni svojoj voljenoj.

Petnaestogodišnji naočiti dečkić prodornog glasa postaje član KUD-a "Ivo Lola Ribar", gde upoznaje Spasu Beraka, muzičara i kompozitora iz Radio Sarajeva. 1968. godine sa Spasom i njegovom ekipom snima svoju prvu ploču. Već 1969. ostvarujem prvo od pet učešća na Ilidži. Pevao je kao debitant u alternaciji sa legendarnim Kvakom pesmu Selvera Pašića "Sviraj, cigane, pesme odavne".

Usledili su srebrni i zlatni tiraži sa najvećim autorima narodne muzike: Damjanom Babićem, Blagojem Košaninom, Radetom Jovanovićem, Mijatom Božovićem, Acom Stepićem, Docom Ivankovićem, Besimom Bajraktarevićem, Slavkom Balogom, Jovicom Petkovićem, Ismetom Alajbegovićem Šerbom, Ibrom Mangafićem, Nazifom Gljivom, Borom Višnjičkim, Mićom Nikolićem, Draganom Stojkovićem Bosancem...

- Sve su to vrhunski muzičari sa kojima sam radio što u kafani što u studiju. Moj najprodavaniji album "Sreo sam je u malom kafiću" i "Slađana zbogom" snimili smo u vikendici Saše Subote na Ibarskoj magistrali. Dragan Stojković Bosanac je odsvirao i prvu i drugu harmoniku, a ja sam za dva popodneva snimio osam pesama Nazifa Gljive.

Mladen Tomić pleni svojim scenskim nastupom, stajlingom i elegancijom. I Juga je bila mala za njegove svetske manire.

- Da se razumemo, ja sam lepo živeo od kafana i prodaje ploča. Ali, poželeh da se otisnem u svet, da proširim vidike, da naučim jezike. Zbog nekih bogatih i lepih dama žrtvovao sam karijeru. Zamislite: ja, seljače sa Stupa, dogurah do barunica i grofica, pravih dvorskih dama! Zbog jedne Lize, 18 godina starije od mene, pustio sam brkove da bih izgledao stariji. Mojoj Lizi u čast, za vreme Olimpijade u Sarajevu, otvorio sam i svoj lokal "Mona Liza". A onda se zaratilo, ostadoh i bez kuće i bez lokala u Sarajevu. Postah izbeglica iz svog rodnog grada.

Mladenova muzička i ljudska širina rezultirala je sa dvadesetak singlica, tri albuma, nekoliko CD izdanja, sa desetak svevremenskih pesama: "Gordana", "Slađana zbogom", "Sreo sam je u malom kafiću", "Kujundžija prsten kuje", "Pjesmo moja, jedini druže moj", "Godinama čekao sam tebe", "Kada srce zavoli", "Što se često rastajemo", "Prokleta bila gordana", "Poslednji voz"...

- Sa ovakvim pesmama i mnogo lošiji pevači od mene napravili bi veliku karijeru. Odrastao sam u sirotinji, a dogurao do blistavih scena, bogatstva i svetskih lepotica. Znam šta znači i imati i nemati. Zato sam se zadnjih godina posvetio duhovnosti i zdravom životu. More, ronjenje, ljubav iz morskih dubina, sklekovi, pešačenje, plivanje... Sve što sam stekao ostavljam dragom Bogu samo da mi da još malo zdravlja.

(Telegraf.rs)