70. rođendan Miće Piromanca: "Jedna dobra pesma vredi tri vinograda" (PLEJLISTA)

"U radosti i ljubavi živeli smo mnogo dana,

jedne noći odoh drugoj, a ti si me proklinjala.

Sve što činiš, sebi činiš, govorila ti si često,

kajaćeš se kad u srcu drugi uzme tvoje mesto.

Od rastanka našeg draga proteklo je mnogo dana,

kako mi je, kako ti je, nek ostane među nama.

Spominjem te svakog dana i sanjam te draga često,

sad bih opet u tvom srcu ja želeo svoje mesto."

(Mića Stanojević Piromanac)

Kakva pesma, redak primer muškog pokajanja u narodnoj muzici! "Sve što činiš, sebi činiš" napisao je, komponovao i otepevao Mića Stanojević Piromanac, kantautor lepe narodne muzike.

- Ti pevaj kao da je ozbiljno, samo da probamo. Ja krenem, pustim glas, zažmurim, i sve vreme gledam lice devojke koja me ostavila. Kad sam završio, otvorim oči, očekujući da počne pravo snimanje. Tonac samo reče - to je to, uspelo! Tako je probni snimak ostao kao pravi i trajni - priča Mića Piromanac, prvi pevač koji se proslavio pevajući kako pati za njenom senkom.

Mića Stanojević je iz čuvenog violinskog plemena između Tamnave i Kolubare. Svom imenu i prezimenu dodao je i umetničko ime Piromanac.

- Rođen sam 27. maja 1951. u Piromanu. Mnogi misle da me zovu Piromanac zato što sam podmetao požare kad sam bio mali. Zapravo, moje selo i jeste mnogo puta paljeno. Kažu da je neki moj prapredak, zvani Bida, zapalio neku veliku šumu i izgoreo celo selo. Kasnije su ga palili i Turci i Nemci, a i Obrenovac se nekad zvao Palež.

I Mićin otac je vrhunski muzičar, legendarni violinista Slavoljub Stanojević Piromanac.

- Moje selo je kolevka violine u Srbiji. I dan-danas u Piromanu u svakom sokaku možeš da čuješ dete od pet godina kako slatko svira violinu. Slavoljub je moj otac, apsolutni sluhista i samouki majstor na violini, ali otac violine u mom kraju je Žika Šebek, koji je učio i mog oca i mog strica Acu Šišića.

Mića Stanojević Piromanac, Foto: Promo

- Pričalo se - kad Žika mane gudalom, sto štikova odjednom izleti, a kroz goste prođe nešto kao struja. Taman kad sam i ja zavoleo violinu, majka i otac se razvedu. Ostao sam da živim sa majkom, čuvao sam ovce, a usput sam naučio da sviram i harmoniku. Ubedi me majka: "Uz violinu moraš da vodiš još nekog, a sa harmonikom možeš i sam da sviraš i izvučeš bakšiš". Tako je i bilo - kad sam joj doneo jedanaest banki sa moje prve tezge, majka reče: "Evo moje odmene".

Prvu ploču sa vodećom pesmom "Udaje se moja komšinica" snima 1969. i izdaje za produkciju "Šumadija" iz Batočine.

- Snimio sam je sa 18 godina, pre vojske. Bože, kakav je to entuzijazam bio - ceo orkestar mog oca, pojačan harmonikom Duška Petrovića, sedne u kombi i pravac studio u Prištini. Željno sam čekao da mi izađe prvenac, pa da imam čime da se hvalim u vojsci. Međutim, ploča je izašla posle godinu dana, taman kad sam odslužio svoje. Moja majka se radovala više od mene, gde god pođe ponese i moju singlicu pa se hvali: "Moj Mića snimio ploču!"

Na svoj prvi i večiti hit nije dugo čekao. Već 1971, na svojoj drugoj ploči, snima "I za senkom njenom patiim", pesmu svog oca Slavoljuba. Usledilo je još nekoliko singlica, dva LP-ija, dva CD-a, sa još lepih pesama koje je uglavnom sam napisao i komponovao: "Idem kući već je kasno", "Sve što činiš, sebi činiš", "Daj mi samo dan života", "Nemir stvaraš u meni", "Sve što šumi seća me na nju", "Samo naše oči gledaće se nemo", "Hajde Jovo, hajde Jovane", "Najlepše godine", "Plavuša"...

- Ja sam u stvari sebe pretočio u pesme, opevao svoj život. Vraćajući se kući, onako malo skuplji, setio sam se i svoje žene, pa sam opevao i njene brige i slutnje: "Idem kući, već je kasno, tek poneka zvezda trepti, jedna žena još ne spava, jedan prozor svu noć svetli. Dočeka me sa osmehom, a znam da je suze lila, jer oseća da je druga u naručju mome bila". U ovoj pesmi se prepoznaju mnogi, to je u 21. veku moja najtraženija pesma, pobedi i "Senku".

Mićine pesme se dopadaju i Mićinim kolegama: "Senku" je presnimio Era, "Idem kući već je kasno" Radiša Urošević, "Daj mi samo dan života" Dule Todorović, "Hajde Jovo" Milija Milić sa trubačima...

- Drago mi je da moje pesme hrane i moje proždrljive kolege koje ne biraju sredstva u ovoj ludoj jurnjavi za hitom i popularnošću. Sećam se, pokojni Buca Jovanović jednom prilikom reče: "Kad imaš jednu dobru pesmu, to ti je kao da imaš tri vinograda, svake godine ubiraš plodove".

- Izgleda da su moji vinogradi kraj puta i bez čuvara. Više i ne znam ko mi je sve presnimio pesme. Neka ih, neka presnimavaju, hvala bogu kad ima! Samo mi je krivo što me ni pitali nisu. Eto, uvrstiše moju "Senku" u "60 najlepših pesama na RTS-u, al' ne pozvaše mene da je otpevam - ogorčen je Mića Piromanac nezasitim kolegama i potkupljivim muzičkim urednicima.

(Telegraf.rs)