Poznata imena koja su se zamonašila: Nikada nisu zažalili, objasnili su svoje razloge

Ove poznate ličnosti javnost je upoznala kroz njihove uloge u filmovima i serijama, pesme, dela, ali su oni odlučili da se povuku iz javnosti i sa scene i život posvete veri.

Ovo su osobe koje su užurban gradski život zamenili mirom u manastiru.

Rastko Lupulović

Oni koji su gledali popularnu seriju iz 90-ih „Otvorena vrata“, dobro se sećaju lika Milančeta. Osim uloge u pomenutoj seriji, Rastko Lupulović glumio je u filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“.

Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije, a osim pred kamerama, bio je uspešan i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica „odvukla“ u Omladinsko pozorište „Dadov“. Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.

- Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup - rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci nakon što se zamonašio 1996. godine.

- Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se - rekao je Rastko tada.

Iste godine je dobio i nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.

- Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo-  ispričao je Lupulović jednom u emisiji „Exploziv“.

Mihailo Biković

Rođeni brat glumačke zvezde Miloša Bikovića, Mihailo Biković, je rođen 1972. godine, a od Miloša je stariji 16 godina.

Iguman Mihailo, starešina manastira Jovanja, ima poseban odnos sa mlađim bratom, čije je rođenje, kako je jednom prilikom istakao, doživeo kao nešto sveto.

- Miloševo rođenje doživeo sam kao nešto sveto i prvi put u životu mi je bio jasan osećaj kako su to roditelji spremni da daju život za svoje dete. S Miloševim rođenjem u meni se rodila potreba da sve što imam pružim njemu i da štitim to malo stvorenje - rekao je ranije Mihailo.

Mihailo se ne pojavljuje često u javnosti, ali napravio je izuzetak zbog brata, te se poslednji put pred medijima pojavio uoči promocije filma "Led", u kojem je Miloš igrao glavnu ulogu.

Veselinka Zastavniković

Javnost je iznenadila vest da se bivša supruga nekadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, zamonašila. Veselinka Zastavniković, tvrde mnogi, natprosečno je inteligentna, ambiciozna, lepa, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica.

Boris i Veselinka brak su sklopili 1980. godine, a razveli su se 1996. godine. Rođena je u Osijeku, kao ćerka oficira JNA. Radila je kao novinarka, a potom i u Ministarstvu vera. Veselinka je 2002. godine otišla u manastir u Peći kao iskušenica, gde se 2008. godine zamonašila i postala kaluđerica Irina.

Kao iskušenica, Veselinka je bila zadužena za održavanje odaja pokojnog patrijarha Pavla, koji je formalno držao i pećku mitropoliju.

Veselinka Zastavniković je skoro punih pet godina bila iskušenica, što je posebno neobično za iskušenicu koja je visoka intelektualka.

Monaško ime Irina uzela je na predlog patrijarha Pavla, koga je, inače, posećivala u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Za vreme iskušeništva u manastiru nije govorila o svom svetovnom životu.

Srđan Gile Gojković

Frontmen „Električnog orgazma“ Srđan Gile Gojković je prošle godine najavio da će se zamonašiti u jednom od budističkih hramova u Mijanmaru.

- Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktičnofilozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio – doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš - ispričao je Gile.

Aleksandar Knežević

Aleksandar Knežević, jedan od autora kultnog dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji“, koji je snimljen 1994. godine, takođe je svoj mir pronašao u manastiru.

Scenario pomenutog filma baziran je na knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić.

Knežević je bio novinar „Politike“. Mesec dana je putovao po manastirima. Želeo je da bude daleko od onoga što ga je podsećalo na svet. Otišao je u Studenicu, gde je započeo svoj duhovnički život, potom je tihovao u Studenici, a zamonašio se na Hilandaru.

Kao monah Romilo Knežević, šest godina je spremao doktorat u Londonu, na Univerzitetu u Oksfordu. Sa očeve strane, u porodici je bilo šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga vaspitavali potpuno liberalno, a roditelji su mu studirali DIF. Diplomirao je svetsku književnost, a onda je godinu dana proveo u Londonu, i to je kako kaže, možda bila jedna od najtežih godina njegovog života.

Edita Majić

Hrvatska glumica Edita Majić 2004. godine se pozdravila sa svakodnevnim životom zvezde i otišla u manastir. Ova vest je šokirala javnost, a više od decenije je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu. Jedna je od sestara koja ne izlazi iz manastira, nema grejanje u sobi, toplu vodu, spava u ćelijama na ležajima od slame, a veći deo godine provodi u postu i molitvi.

Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.

- Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći - ispričala je Jadranka.

(Telegraf.rs)