Danilo o Nataši i noći kad je doživeo stravičnu nesreću: "I normalan bi poludeo, razvod je bio..."

Danilo Dača Ikodinović (44) pre 13 godina doživeo je nesreću koja mu je potpuno promenila život.

Uspeo je da sačuva živu glavu, a sada ističe da mu je supruga Maja Ognjenović pomogla da se psihički izbori sa posledicama i da je baš ona uticala na njegovo "konačno životno otrežnjenje".

- Maja mi je pomogla jako puno. Ona je na početku, tri godine istraživala sve o mojoj ruci, baš se posvetila. Uz nju sam krenuo da shvatam ozbiljnije život, uticala je na moje konačno otrežnjenje, konačno shvatanje da u životu ima bitnijih stvari, a ne da sve bude samo zezancija i kafana. Ulila mi je jednu sigurnost i uspeo sam svu patnju i svu paučinu da skinem sa sebe. Takođe me je približila i veri, bogu i sad često idemo u crkvu. Pomogla mi je da se pronađem u tome i osećam se mirnije. Ljubav pobeđuje sve na svetu, kad voliš nekoga i kad imaš nekoga ko tebe voli, to je najlepša stvar na svetu - poručio je Dača u emisiji "Preživeli".

Ističe, težak je bio period nakon nesreće koja mu se dogodila, a u kom je i okončao brak sa Natašom Bekvalac.

- Trebalo mi je dosta vremena da raščistim neke stvari i taj život koji sam živeo pre nesreće. Ubrzo je usledio i razvod sa Natašom, koji mi je bio težak, kao i svakome ko prolazi kroz tako nešto. Mislim da nesreća nije mnogo uticala na naš razvod, već je to bilo pri kraju zbog mnogih drugih stvari. Svašta se tu pisalo i polemisalo, to mi je bilo najteže, jer sam non-stop bio po novinama. I normalan bi poludeo, a ne ja - kazao je Danilo.

Nekadašnji vaterpolista danas sa osmehom priča o udesu, kod mesta Kać, kada je motorom udario u auto i teško povredio desnu ruku.

- Toj nesreći je doprinelo moje zezanje u kafani, alhokol, ono moje "ne može to meni da se desi", neka nezadovoljstva, ali prvenstveno motor koji sam jako voleo da vozim. Istina je da sam vozio pijan, ne znam koliko sam tačno promila imao, ali svakako previše. To je bilo pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Malagu i mi smo se opustili u nekoj kafani. Uvek to kažem, hvala bogu da sam samo ja stradao, jer ne znam kako bih živeo da sam nekome oduzeo život - iskren je Dača koji se prisetio detalja same nesreće.

- Poslednje čega se sećam je da sam krenuo iz Zrenjanina u Novi Sad, seo sam na motor, dao pun gas i preticao celu kolonu. Na sred puta je bio neki traktor, sva krivica je apsolutno moja, to sam i na sudu rekao, ali taj traktor sa prikolicom nije smeo da bude na magistralnom putu. Ali eto, splet okolnosti je presudio, jugo je krenuo njega da pretiče, nije me čuo, a ja sam išao 200 na sat.

- U toj mojoj brzini udario sam, bogu hvala, u zadnji deo auta, jer ne daj bože da sam ga udario u sredinu, prepolovio bih ceo auto. Nakon sudara sam odleteo 86 metara dalje u polje, to je veličina otprilike fudbalskog terena, jedva su me našli. Pao sam u neko đubrivo, a tokom pada meni je ekplodirala karotida koja ide od ramena u mozak. Posle su mi rekli da sam svojim položajem tela sprečio da iskrvarim. Pre svega me je spasao bog i moja fizička sprema, ali najbitniji su doktori koji su se stvarno oko mene jako potrudili. Bio sam u veštački izazvanoj komi mesec dana jer sam imao ozbiljne povrede i ruka mi je bila odvojena od tela.

Nakon što se probudio iz kome odlučio je da ne padne u depresiju, već da se bori.

- Kad sam se probudio i shvatio šta se sve desilo, video sam ruku u bezbroj zavoja, ali moje prvo pitanje je bilo: "Je l' još neko stradao?". Bilo mi je mnogo lakše kad sam čuo negativan odgovor i bilo mi je u glavi, sam sam sebe doveo do tog stanja i da moram da se izvadim iz toga kako znam i umem. Zapitao sam se naravno je li moguće da sam to sebi napravio. Danas imam više od dva metra ožiljaka po telu od nesreće - istakao je Danilo koji ne krije da je imao nadu da će moći da se vrati vaterpolu.

- U toku nesreće sam presekao svih pet nerava kojima mozak rukovodi rukom, ali nadao sam se da ću moći da je povratim dok sam bio u bolnici. Međutim, već po izlasku sam shvatio situaciju i da moram da prebacim mozak na drugi način razmišljanja. Otišao sam zatim u Francusku i tamo sam imao četiri operacije, a sada mogu da pomerim ruku iz ramena, ali za šaku su mi od početka rekli da je nemoguća misija da je pomeram. Shvatiš onda u kakvom si stanju i da maltene krećeš od nule. Nema više vaterpola, a ja sam samo to znao da radim. Imao sam neke pare, ali šta sad ću da kao postanem neki biznismen. To je jako teško psihofizičko stanje - objasnio je nekadašnji vaterpolista.

(Telegraf.rs)