Sahranjen veliki Vlasta Velisavljević: Na večni počinak ispraćen na Svetski dan pozorišta

Proslavljeni glumac, gospodin Vlasta Velisavljević, na večni počinak ispraćen je danas, 27. marta.

Vlasta je malo posle 15 časova sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a već oko 14:15 časova na Novo groblje pristiglo je mnogo njegovih prijatelja i kolega.

Među glumcima koji su došli da isprate Vlastu na večni počinak su Dragan Petrović Pele, Milan Marić, Voja Brajović sa suprugom Milicom, Irfan Mensur, Dragan Mićanović, Tihomir Stanić, Branka Petrić, Branko Cvejić, filmski reditelj Balša Đogo, Vaja Dujović, Ljubiša Ristić, Vesna Stanojević.

Zatim, pozorišni reditelji Jagoš Marković, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković, upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić, Rada Đuričin, te košarkaška legenda Zoran Moka Slavnić…

Simbolično, Vlasta je sahranjen baš na Svetski dan pozorišta.

Tugu je prisutnima na Novom groblju izazvala i suza koja je stajala pred kovčegom u kapeli, od njegove supruge Nade, na kojoj kratko piše:

- Zauvek tvoja, Nada.

Podsetimo, Vlasta je preminuo 24. marta, u 95. godini, u KBC Dragiša Mišović, od posledica korona virusa.

Rođen je 28. jula 1926. godine u Beogradu. Na sceni je proveo više od 70 godina, a za to vreme ostvario je više od 350 uloga, zato ga mnogi smatraju srpskom glumačkom legendom. Za svoji rad dobio je brojna priznanja, a poslednje, i njemu najdraže, jeste to što je proglašen doživotnim počasnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Pripadnik je prve generacije studenata glume u Beogradu. Sarađivao je sa brojnim pozorišnim, televizijskim i filmskim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi babe Nate u filmu „Mala noćna muzika“, a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu „Buba u uhu“.

Vlasta je igrao u 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 56 serija. Na filmskom platnu prvi put se pojavio 14. jula 1959. godine u ratnoj drami „Noći i jutra“ u režiji Pjera Majhrovskog, a po scenariju Meše Selimovića.

Tri godine kasnije igrao je u televizijskom filmu „Tri priče o Džefu Pitersu“. Reč je o komediji čiju režiju potpisuje Aleksandar Đorđević, a scenario Novak Novak. Glavne uloge tumačili su Miodrag Petrović Čkalja, Predrag Laković i Zoran Longinović. Iste godine snimio je i filmove „Junaci dana“ i „Medaljon sa tri srca“, a naredne, 1963. godine glumio je u komediji Slavoljuba Stefanovića Ravasija pod nazivom „Cipelice od krokodilske kože“. Od 1964. godine igrao je epizodne uloge u serijama „Na slovo, na slovo“ i „Kod sudije za prekršaje“, te televizijskom filmu „Mali koncert za suze i gitaru“ i dugometražnom filmu „Put oko sveta“, baziranom na drami Branislava Nušića.

U filmskoj adaptaciji romana Branka Ćopića „Orlovi rano lete“ iz 1966. godine, Vlasta je igrao oca jednog od glavnih likova Lazara Mačka. Sledeće godine glumio je u komedijama „Ljubav do groba, poslednja“ i „Ljubav preko noći““, ratnom filmu „Jutro“, te serijama „Smoki“, „Krug dvojkom“, „Visočka hronika“ i „Dežurna ulica“. Naredne godine snimio je četiri dugometražna filma i pojavio se u dve televizijske serije „Gorski car“ i „Maksim našeg doba“. Igrao je u filmovima „Bekstvo“ Zdravka Šotre, „Sajam na svoj način“ Petra Teslića, „Tim koji gubi“ Arse Miloševića te partizanskom filmu „Bekstva“.

Sa Šotrom je sarađivao i 1969. godine na drami „Tanja“, te TV filmovima „Neprijatelj naroda“ i „Put gospodina Perisona“. Iste godine snimio je i filmove „Zakopajte mrtve“, „Kod zelenog papagaja“ i „Pokojnik“. Tokom naredne godine igrao je u filmovima Soje Jovanović i Save Mrmka, te ostvario epizodnu ulogu u televizijskoj seriji „Rođaci“ u režiji Zdravka Šotre. 1971. godine učestvovao je u snimanju čak osam filmskih i televizijskih projekata.

Iste godine odigrao je epizodne uloge u serijama „Na slovo, na slovo“, „Levaci“, „Diplomci“ i „S vanglom u svet“. Takođe, glumio je u TV seriji „Čedomir Ilić“ baziranoj na istoimenom romanu Milutina Uskokovića. U TV filmu „Nirmberški epilog“ igrao je maršala Fridriha Paulusa. Glumio je u TV filmovima „Samoubica“ i „Zasluge“, dugometražnim filmovima „Jedan ujak Hojan“ i „Čovek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu“, te kratkom filmu Zdravka Šotre „Roman sa kontrabasom“.

Sa Radetom Markovićem i Josifom Tatićem snimio je dramu „Oni lepi rođendani“, te odigrao epizodne uloge u serijama „Kamiondžije“ i „Opasni susreti“. Igrao je i u popularnoj seriji „Pozorište u kući“, te odigrao epizodne uloge u serijama „Grlom u jagode“, „Usijane glave“, „Crni dani“. U TV seriji „Više od igre“ tumačio je Vitomira Ilića zvanog Vita Bas. Iste godine sarađivao je sa Šotrom na filmu „Siroče“ i Dejanom Mijačom na drami „Vasa Železova“.

U drugom nastavku komedije „Tesna koža“ igrao je advokata Mićka. Tokom 1987. i 1988. godine tumačio je magistra Vlastimira Đorđevića u hit seriji „Bolji život“. Krajem 80-ih igrao je u filmovima „Braća po materi“, „Boj na Kosovu“, „Gospođa ministarka“ i drugima. U prvoj polovini devedesetih godina glumio je u skoro svim važnijim filmovima i serijama.

U filmu Dejana Mijača „Valjevska bolnica“ iz 1990. godine igrao je Milovana, a u komediji „Tesna koža 4“ gospodina Trpkovića. Pojavio se i u filmovima „Bolje od bekstva“ i „Napadač“, te komediji „Želja zvana tramvaj“. Mlađim generacijama postao je prepoznatljiv kao Tomislav Pavlović ili ujka Toma u seriji „Otvorena vrata“ ili kao Lale Koperfild u seriji „Gore dole“ koja je emitovana od novembra 1996. do juna 1997. godine na Radio Televiziji Srbije (RTS). Tokom dvehiljaditih četiri puta se pojavio u ulozi dede i to u filmovima i serijama „Metla bez drške 5“, „Poseta mlade dame“, „Agencija za SIS“ i „Seljaci“. U humorističnoj seriji „Crni Gruja 2“ igra starca Foču od stotinu leta, a u „Ivkovoj slavi“ vladiku. Ipak, ono što je obeležilo te godine u njegovoj karijeri i što je oduševilo sve one koji nisu bili upoznati s njegovim radom, bila je uloga babe Nate u komediji „Mala noćna muzika“.

Vlasta je izuzetno verno predstavio baku Gordana Kičića, a njegove replike mlađe generacije i danas rado ponavljaju. Od 2010. do 2018. godine glumio je u serijama „Sva ta ravnica“, „Mešano meso“, „Vojna akademija“, „Montevideo, Bog te video“, „Zvezdara“, „Otvorena vrata“, „Lud zbunjen normalan“, „Sumnjiva lica“ i drugima. Igrao je i u filmovima „Beli lavovi“, „Kako su me ukrali Nemci“, „Kad svane dan“, „Mamaroš“ i drugima.

Ženio se tri puta. Sa prvom suprugom Božanom ima ćerku Dubravku koja živi u Americi. Udata je za Amerikanca i ima dvoje dece, sina Čejza i ćerku Lori. Treći brak mu je ipak bio najuspešniji. Pre više od 40 godina oženio je Nadu, koja je po struci arhitekta.

U intervjuu za „Pulsonline“ je rekao sledeće:

- Pita mene moja supruga Nada šta njoj dođe Desa (majka moje prve žene), a ja joj odgovorim: „Pa valjda tašta, isto kao i meni“. Inače, kad je moja ćerka iz Amerike dolazila u Beograd, sastajali bismo se svi: moja sadašnja žena, njena majka, moja prva Žena, pa čak i njena majka Desa. Obično smo sedeli u kafani „Tri šešira“ i kad bi se malo društvo oraspoložilo, počinjala bi priča o meni. Svaka od njih je znala sve o meni, čak više nego što ja poznajem sebe samoga.

Vlastina velika strast bio je ribolov. Pecao je na skoro svim rekama koje teku bivšom Jugoslavijom. U šali je govorio da mu je neostvarena želja da postane džez pevač.

(Telegraf.rs)