Žika Šumac, jedan od najomiljenijih šumadijskih pevača: Voleo kafanu, mrzeo studio, prezirao estradu

"Lipo stara, lipo procvetala, tužan stojim ispod tvojih grana,

Preporučujemo

al' uzalud ti mi miris pružaš, drage nema pa me boli duša.

Violina svirala, Piromanka igrala, tužne pesme slušala, gorku suzu kanula,

lepoticu još ne rodi majka ko što beše Branka Piromanka.

Čekao sam da mi praznik dođe i da sa mnom na igranku pođe,

to su teški osećaji bili naše tajne u srcu smo krili.

Kad se setim svadbenoga dana, veo vije pa mi dušu para,

svatovi je drugom odvedoše, u mom srcu pelen zasadiše."

(Slavoljub Stanojević Piromanac)

"Branka Piromanka" je jedna od desetina besmrtnih pesama iz opusa Žike Marinkovića Šumca, jednog od najomiljenijih šumadijskih pevača svih vremena. O Žiki Šumcu pripovedaju njegovi prijatelji, kolege i ispisnici - Mića Teofilović i Rade Gajić.

- Branka Piromanka je žena iz stvarnog života, seljačka lepotica, velika ljubav violiniste Slavoljuba Stanojevića Piromanca. Dugo se pevala u kolubarskom kraju, i mnogo pre snimanja. Predlagao sam da pesmu snimi Mića Piromanac, Slavoljubov sin i vrhunski pevač, ali autor je doneo kod mene i insistirao da je snimi samo Žika Marinković Šumac - odmotava Mića film o Žiki.

- Da je nismo tad snimili, ova prelepa pesma teško da bi se ikad našla na nekom nosaču zvuka. Snimio sam je na mom koktel albumu iz 1988, petu na B strani, a kasnije i na mojoj video kaseti. Na moju žalost, to je jedini video zapis u kome se pojavljuje Žika Šumac. Uz ovu pesmu sam ga i ispratio na večni počinak u Leskovcu kod Stepojevca.

Živorad Žika Marinković (1937 - 1999) je rođen u Grabovcu, odrastao u Šiljakovcu, a magistrirao na Ibarskoj magistrali.

- Kakva je to ekipa bila: Slavoljub i Mića Stanojević Piromanac, Žika Šumac, Đurica Šarbanac. Školu sam batalio zbog tih ljudi, još kad sam rekao da mi je deda svirao violinu u predratnom orkestru Ilije i Milije Spasojevića, stekao sam ulaznicu u to pevačko jato - priča Rade Gajić, narodni pevač.

- Pričao mi je kako je počinjao sa mojim dedom. Bile su to ekipe sa tri, četiri harmonike i basom, bez mikrofona i ozvučenja. Pročuo se glas o jednom malom iz Šiljakovca koji lepo peva, a živi u nekoj kućici, kolibici u šumi, po čemu je i dobio nadimak Šumac. Svi zajedno mu kupiše harmoniku, da ne ide praznih ruku na svirke.

Tako kafanski, svadbarski i vašarski prekaljen, krajem 60-ih snima svoje prve singlice za PGP i postaje jedan od vodećih pevača pesnika, kompozitora i diskografskog maga Dobrivoja Doce Ivankovića.

- Svojim neponovljivim pevanjem i šmekerajem mogao je da postane car šumadijske pesme. Koliko je voleo kafanu, toliko je mrzeo snimanja i prezirao estradu. Doca je teško uspevao da ga navrati da snimi i tih nekoliko ploča, a za radio i televiziju nije hteo ni da čuje - kaže Mića Teofilović.

- Znao sam da odsviram foršpil od svake Žikine pesme, zato me i oslovljavao sa doktore. imao je Žika u svom okruženju jednog istinskog doktora, doktora za štimung - Prodana Jovanovića Pecinog. Pevao je lepo, svirao harmoniku "Maksimu", proricao nam sudbinu bolje od Vange. Još se prepričava Prodanova uzrečica: Blago meni sa mnom, teško meni bez mene".

- Koliko god pili i boemčili, stizali smo makar da odemo kuči da se okupamo i promenimo odelo, jedino je Šumac kafanu pretvarao u kuću. I tako, sa svadbe u kafanu, iz kafane na svadbu. Stari veš baci u kontejner, a novu garderobu kupi od sledećeg bakšiša.

Foto: Promo

Iza Žike Šumca ostala je skromna diskografija (11 singlova i dva albuma) i pravo bogatstvo malo skupljih pesama: "Ti si žena što nemir donosi", "Branka Piromanka", "Jedna suza na tvom licu", "Noć jesenja ko godina duga", "Čekam i čekaću", "Greh na duši nosim", "Opet si kraj mene", "Od ljubavi do ljubavi", "Ostariće srce u grudima", "Pruži ruku dok ti ruku pružam", "Ja na jednu ti na drugu stranu", "Ja žalim za tobom", "Ja ne žalim momkovanje", "Nemoj niko da te laže", "Ako jednom odeš", "Zađe sunce naše davne sreće", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Živim život bez kajanja", "Rujna zoro, ne svanula skoro", "O, da sam znao"...

- Pevali smo u Erinom motelu neki doček. Dolazi Žika i ne javlja se nikome, seda za sto u ćošku. Era uzima mikrofon da odobrovolji i Docu i Žiku, pa poče da peva "Čekam i čekaću" koju je presnimio posle Žike. Šumac sluša kako Era peva njegovu i Docinu pesmu pa me zamoli: "Idi kod Erčića i kaži mu da sam te ja poslao da ga pitaš što mi je upropastio pesmu" - seća se Rade Gajić.

Žika Šumac je idealan pevač pesama Doce Ivankovića. Imao je Doca mnogo zvučnijih pevača, imao je velikih zvezda u svom jatu, ali Šumac je pevao baš po Docinom ukusu.

- Doca i Šumac su kao blizanci. Onako kako je Doca pevao na harmonici dok je komponovao, tako je Šumac pevao na pločama. Šumac je bio veličanstvo od narodnog pevača. Bio je neprikosnoven car u kafanama duž Ibarske, a briljirao je i u kafanama u Parizu. Zarađivao je na pesme i šarm, a trošio na žene, hipodrome, kockarnice. Era je zarađivao i kućio, a Žika je trošio i više nego što je zarađivao - napominje Mića Teofilović.

- U kafani kod "Ace seljaka" ukradu mu crnu harmoniku, Žika u Italiji kupi belu, pa dođe u moje selo na preslavu i donese mi tu čuvenu "belku", kojom se i dan-danas ponosim.

Ova nepopravljiv boem nastavio je po svom i posle infarkta. Onako stasit, guste kose i retkih brkova, ribljih očiju i pogleda punog sete, mamio je uzdahe i izvčačio poslednje pare.

- Žika Šumac je bio ne samo unikat narodne muzike, nego i veliki čovek, gospodin svetskog kalibra i najveći boem sa Ibarske magistrale. Prošle su tolike godine, a mi ne čusmo ni sličan način pevanja ni sličnu boju glasa koju je imao Šumac.

- Imao sam sreću da peva na mojoj svadbi u Vraniću, imao sam i tu privilegiju da vidim poslednje trzaje njegove boemije. Pevao je i pio nesmanjenom žestinom, uporedo i vinjak i lekove. Mi ga zamolimo da se suzdrži, a on će ti nama: "Neka pobedi ono što je jače" - završava Rade Gajić svoje sećanje na Šumca.

Legendarni Žika Šumac preminuo je 22. januara 1999. godine u kafani "Kod Ljubiše" u Vreocima. Izdahnuo je dok je pevao pesmu "Potraži me, ne bilo ti teško".

(Goran Milošević)