Mića Trišić, unikat narodne muzike: Daj mi majko drugi život

"Daj mi majko drugi život da proživim ja,

Preporučujemo

jer u ovom sreće nemam, nemam nikoga.

Čuješ li majko, čuješ li, sreće nemam u ljubavi,

čuješ li majko, čuješ li, nesrećan sam u ljubavi.

Svud po svetu lutam, tražim, izgubljene sne,

šta ću majko kad je volim, ne mogu bez nje.

Ne dozvoli svome sinu da se pati mlad,

da u ovom svetu majko ne ostanem sam."

(Voja Vasić / Mića Trišić)

Ovo je svakako najslušanija, tezgaroški najskuplja i najpresnimanija pesma iz opusa Miće Trišića. I oni koji ne znaju pesmu, znaju makar ovaj ubitačan naslov, uzrečicu svakog stradalnika.

- "Daj mi majko drugi život" je moja autobiografska priča i mog prijatelja i kolege Voje Vasića. Pesma je nastala u vozu, u povratku sa romske svadbe iz Danske. Voja se napio i počeo da gunđa: "Daj mi majko drugi život". Dopadne mi se taj stih, i ja sam do Beograda završio pesmu - priča Mića Trišić.

- Dok je voz kloparao, sećao sam se moje majke Angeline, koja me odgajala kao svog mezimca, a posle mene i još sedmoro braće i sestara. Melodija je navirala dok su suze tekle, falila je još samo violina Ace Šišića. Godinama sam je pevao, a snimio 1983. na mom prvom albumu uz orkestar Dragana Aleksandrića i solo violinu Ace Šišića.

Mića Trišić je redak Beograđanin među okorelim narodnjacima, iskusni gitarista i kafanac, svirač i pevač raznih žanrova.

- Ja sam kafanac otkad znam za sebe. Svirao sam sve živo, od Meksika do Šumadije, od Džonija Keša i Toma Džonsa do Mije Krnjevca. Buca Jovanović je redovno dolazio da me sluša, svidelo mu se kako sviram gitaru, pa me pozvao u svoju ekipu. Pratio sam Bucine pevače, preporučivao mu nove talente. Žao mi je što sa takvim majstorom nisam snimio nijednu pesmu.

- Od 1969. do 1972. svirao sam u Gradskom podrumu sa Tomom Zdravkovićem, kasnije nam se pridružio i Kvaka. Nekoliko godina sam svirao i pevao u Skadarlij, radio svadbe sa Milančetom Radosavljevićem, kad je svirao harmoniku i pevao, a ništa nije snimao. Ja sam jedan od prvih koji je ubedio Milančeta da počne da snima.

- Dugo sam živeo u Parizu, tamo mi se i ćerka rodila. Sa Bucom sam drugovao, svirao, a prve pesme sam snimio sa Bucinim zetom Ilijom Spasojevićem.

Prvi značajniji uspeh postiže 1971. godine na festivalu u Vrnjačkoj Banji sa pesmom Ilije Spasojevića "Pruži mi ruku ljubavi". I na drugoj singlici iz 1972. snimio je jako slušani pesmu Mije Krnjevca "Žudim, ludim". Pevao i svirao mnogo, a snimio tako malo - tri singla i dva albuma.

- Imao sam ugovor sa PGP-om kojim sam stekao pravo da snimim četiri ploče, a ja iskoristio samo dve. Jednostavno, snimim ploču i nestanem, odem preko. Bilo mi lepo po Evropi, bilo i posla i para. Nisam voleo da se slikam, jurim novinare i emisije. Zato su pesme koje sam pevao i komponovao mnogo poznatije od mene.

Mićine pesme su rado pevane, a one najskuplje su i presnimavane: "Daj mi majko drugi život" (Dragan Pantić Smederevac), "Volim je volim" (Ahmet Bajrić), "Nikada me niko nije kao dete milovao" (Branka Stanarčić).

- Ne boli me što su mi presnimili pesme, al' mi krivo što me nisu ispoštovali kao kolegu, makar telefonom da su me pozvali. To nisu samo moje autorske pesme, nego i pesme kojima su dušu dali vrhunski instrumentalisti: Aca Šišić, Dragan Aleksandrić, Tomica Miljić, Dragan Stojković Bosanac...

Mića Trišić je čovek od muzike i emocije, potpuno nezainteresovan za estradnu karijeru. I u 76-oj godini je u punoj pevačkoj i sviračkoj formi, ponosan na svoja dela i muzikalne naslednike.

- Ja sam komponovao i pesmu "Duško", Duško" za legendu romske muzike Ljiljanu Petrović. Zapravo, pravi naziv pesme je "Ljiljana", ali pošto je Ljiljana snimila, glupo je bilo da peva samoj sebi. Inače, refren u originalu glasi: "Ljiljo, Ljiljo, Ljiljana, ti si meni najdraža, ti si moje cveće, srce drugu neće". Živeli smo zajedno, obišli svet, dao sam joj i dušu i pesme.

- Pevao sam na srpskom, engleskom, španskom, italijanskom, a najmanje na romskom. Svi moji su Romi, a ja ne pričam romski. Ni moji roditelji nisu znali romski, ja sam u stvari srpski Ciganin.

(Telegraf.rs)