Jovana Jeremić: Slobo, nedostaješ, previše... Znam da bi bio ponosan na mene. Tvoj duh ne umire
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Marko
Moze li ova nesto da kaze a da nekad bude smisleno i logicno? Mnogo ti pamtis Slobu
Era iz sveta
Ja sam tih 90’ isao na demostracije i vikao Slobo Sadame..Digao ruke i zauvek napustio Srbiju -na zalost-
TKo
Kako je divno biti hrabar i iskren. Jovana, pa ti si Čovek sa velikim "Č". Nisi bila moja "šoljica čaja", ali od danas te obožavam, ne zato što je Sloba bio moj omiljeni predsednik, već zato što ti nisi ni zaboravila, niti si htela da zaboraviš njegovu ulogu u tvom detinjstvu a posebno što si to jevno i nedvosmisleno objavila. Bravo devojko!