"Ne znam pola njegovog života": Marija dobija ponude da se snimi film o Džeju, ali ima jedan problem
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Перагеније
да си моја девојчица живела би ко краљица...
Lejla
Ni na istok, ni na zapad, na sjever i jug, nigđe, nigđe bez tebe se vrtim još u krug...
Xyz
Mnoga deca smatraju da su roditelji dosadni kad im pričaju o svom detinjstvu, mladosti i životu uopšte, o precima (ocu, majci, dedi, babi...), a kad ovi umru, onda im je žao što nisu hteli da čuju, te ostaju uskraćeni za jako bitne informacije iz života ljudi koji su ih stvorili. Mnogo je za čoveka bitno da zna svoje korene i da bar za nekoliko (3-4) kolena zna, ko su mu preci i gde su i kako živeli i radili. Ovo što priča Marija, je potvrda toga.