"Nakrkati se rakijetine i šamarati ženu, nije to patriotizam! Na mom čelu su svi ludaci crtali metu"

Neda Ukraden / Printskrin: TV Prva

Neda Ukraden (70) zaplakala je u Jutarnjem programu, u kojem je govorila o Đorđu Balaševiću, na temu napada na nju jer se vakcinisala, a potom je spomenula rat, napade na nju i činjenicu da nikada nije pevala ni na jednom trgu u Srbiji.

- Napustio nas je još jedan u nizu sjajnih, velikih likova naše muzičke scene, čovek koji je mnogo značio u celom regionu, ne samo u Srbiji. Čovek čije su pesme, ma kako da su delovale kao lokalne priče, bile zapravo univerzalne teme. Sjajan čovek koji je širio ljubav i koji je na svoj, simpatičan, šeretski način, pričao neke gorke istine - počela je Nada.

- Imala sam tu sreću, mi koji smo bili nešto popularni, jugoslovenski, na tom terenu smo se vrlo često sretali, i po raznim koncertima i emisijama, posebno u "Toboganu". Sreli smo se i otpevali jedan "Bećarac", u Pionirskom gradu, dok nije pretvoren u leglo Velikog Brata... Mogu samo i želela bih da njegovoj divnoj porodici izrazim svoje najdublje saučešće. Ovaj region je izgubio jednog sjajnog autora, da ga prati uživo, ali njegove pesme će večno živeti. Htela sam da dođem na sahranu, nažalost, to je bilo u porodičnom krugu. Nije bitno pojaviti se tamo, bitno je šta u duši osećaš - dodala je.

- Već 30 godina priča se druga priča. Iza njih njihovi, iza nas naši... Naši, vaši, plemena, taj kolektivni duh po krvi i tlu, i tako dalje... To je nešto što je potpuno suprotno ljudskoj prirodi. Onome o čemu mi pevamo i pričamo. Ja u svojim pesmama nastojim provući tu crtu ljubavi, poštovanja, uvažavanja, bez uvreda, bez šikaniranja... To je radio Đole, na jedan divan način, šeretski, duhovit i satiričan, ali je propovedao ljubav i poštovanje. To je bilo skrajnuto svih tih godina. Ko je više mrzeo i ko je dalje pljunuo, taj je bio hadžija, znate. To je bilo jako surovo vreme, ne znate šta znači izaći na binu, a ispred sebe imati indoktrinirane ljude koji hoće da vas gađaju, biju... - nastavila je.

- Đole apsolutno zaslužuje najveće moguće poštovanje, a sigurno će ostati u sećanju svima koji su ga i voleli i nisu, možda nisu ni znali čija je to pesma, ali on je bio vrlo specifičan. Nemoguće je bilo ne znati da je to Đole. Meni se dopada to što je on bio ne samo pevač, kantautor, nego je bio čovek koji je imao stav, koji je imao šta da kaže, ti njegovi intervali između pesama su meni bili zanimljiviji nego same pesme. Pričao je neke divne istine - kazala je na temu Balaševića.

Potom se osvrnula na vakcinaciju i pogrdne, pa čak i neke uvredljive komentare koje je dobila.

- Mogla bih kratko reći moj život - moja stvar, vaš život - vaša stvar. Šta vas briga šta ja radim sa svojim telom? Ali... Pokazala sam jednu činjenicu, da je ta moja bilo kakva izjava ili pojava negde užasno bitna. Ja sam iznenađena, počastvovana, tolikom pažnjom, tolikim nerviranjem, a i podrškom - počela je.

- Nemojte misliti da nisam bila u dilemi da li se vakcinisati ili ne. I ja sam, kao i svi, milion poruka pročitala. Sve je to možda tačno, ali ja želim da normalno živim, da se vratim u normalan život, ja želim da radim! Ja ne znam drugi način, ako neko zna neka nam otkrije, pa nek se obogati, nek bude multiciklioner! Ja ne mogu da pijem rakijetinu i da jedem beli luk, nikad to nisam radila. Što se mene tiče, ja sam svaku vakcinu dobila, svake godine se vakcinišem protiv gripa, onih boginja, znači sve! Zato što smatram da je to pametan način, ja sam neko ko se kreće, jako često radim u regionu... Najmanje radim u Srbiji.

- Htela bih da odgovorim na nekoliko stvari koje se ovde provlače i stalno se negde provlače. Ovi lažno tolerantni, kao i lažne patriote, oni su mi najgori! Znači, lažno tolerantni i lažna elita je potpuno identična kao i lažne patriote. Oni koji misle pojesti pola praseta, staviti jabuku u usta, nakrkat' se rakijetine i šamarat' ženu kad dođeš kući, da je to patriotizam. Nije to patriotizam! Patriotizam je podržati ljude, kao što kaže naš novi patrijarh - "Na ljudima je da otkirvaju istine, da nude nadu". Mi javne ličnosti trebamo nuditi nadu, ja sam svojom slikom htela da pošaljem poruku, pre svega svojim vršnjacima i vršnjakinjama - evo, vidite mene, nisam umrla, ništa mi nije, ne boli me ništa, nisam čak ni crvenilo dobila! Što se mene tiče, ja sam za sada "so far, so good". Živa, zdrava i vrlo živahna - istakla je.

- Ono što se provejava dalje je nešto što je toliko maligno, toliko zlo i zločesto, da me strašno podseća na '92 godinu. Znate, ja sam '92 u aprilu mesecu se vratila iz Švedske sa službenog puta, gde sam pevala tri nedelje, tri vikenda. Imala sam kartu, tad sam živela u Sarajevu, Sarajevo-Beograd, Beograd-Stokholm; Stokholm-Beograd, Beograd-Sarajevo. I, dođem ja u Beograd, na avion, da se ukrcam za Sarajevo, i ne mognem otići. Jedan dan, treći, peti... Vidim đavo odneo šalu, tamo počinje pucnjava, barikade... Meni tamo roditelji i dvanaestogodišnje dete, ćerka.

- Ja sam tada ostala u svom stanu kupljenom '87 godine! U Beogradu! Kao Beograđanka! Tada prijavljena u Beogradu... Znači, ostajem u svom, ne uzimam tuđi, ne kradem, ne pljačkam, ne ubijam. I doživljavam, na telefonskoj sekretarici, kao što je rekla Mira Furlan, milion pretećih poruka! Na mom čelu su crtali metu svi luđaci ovog Balkana! Dakle, od pljačke imovine, poniženja, ukidanja karijere... Znate kad vam neko ukine karijeru, kao što smo sad godinu dana bez posla, to znači da vam ukinu primanja, vama, vašoj porodici, vašoj deci, ne daju vam raditi - istakla je.

Neda je istakla i da je pevala po mnogim regionalnim Trgovima, ali ne i na onim u Srbiji.

(Telegraf.rs)