Sahranjen Đorđe Balašević u krugu porodice, tamburaši svirali “Oliveru”

Kao u njegovoj pesmi "Nek mi ne drže govore"...Skromnost je vrlina velikih ljudi.

Sram bilo sve vas koji lose komentarisete o nasem Djoletu..

Neki ga hvale,neki žale neki kažu "e moj brale ".......

Neka mu je laka crna zemlja i da pociva u miru,Svaka cast porodici na privatnosti i organizaciji ,ovo u poslednje vreme sta se radi sa sahranama je pravi cirkus samo jos satore da razapnu na groblju i naprave zurku posle sahrane.

Čitam različite komentare.....sve vas je on opevao u svojim pesmama.

Da ne poveruje čovek

" Život je more, pučina crna Po kojem tonu mnogi što brode Nije mi srce plašljiva srna Ja se ne bojim velike vode..." Dokazao je rečima i delima!

" Nek mi ne drže govore, nek drugima pletu lovore..." Nek ti je mirno Panonsko more i široko carstvo nebesko, ljubavi naša💔

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... 2/2 А био је деценијама, путоказ, крик, тишина нема... и свугде у мом свему. Био је свуда код куће. И у свакој кући где је слушан, био је домаћи. Уз његове надахнуте речи се рађало, одрастало, радовало и туговало. И одлазило, трајно. А можда је знао да сањамо васкрсење, једну силуету плаху. И да је он тамо био... у нашем даху. Не треба ово много објашњавати. Коме је јасно, сувишне су речи образложења. И имамо свој унутрашњи избор, лични, оног што је отпевао, где смо се нашли, где су нам мисли и ових сати, на њега, на нас... на опеване животе. За оне друге, вероватно они то не могу разумети. И у реду је то. Два противна света. И нека им остане заувек странац. А да су само мало пажљивије ослушкивали, не би сад морали да се куну у претпоставке... Но добро, судбина је то. Вероватно ништа није потпуно случајно. Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Београд, 19.02.2021., 23.21

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... 1/2 Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Не умем с речима. Можда једва мало и баш кад ме нешто горко инспирише, натера... Ово је кратких пар реченица на вест о једном одласку, прерарном, тихом. Несвесних. Његове несреће су бивале и наше. И ова на крају. Свих нас. А ми, ко смо то ми? Свако ће се већ сврстати. Препознати. Ових неколико реченица је настало без упутстава. И нису задужење. Ни посао. Писао је лагано, мирно. Тако је и говорио и певао. О коме, о људима, о љубавима најчешће, и једној посебно(ј), али и о прегаженим и пониженим, повређеним, о догађајима, о датумима, о пределима, разним, често о равници, изблиза, њу је највише познавао. Неретко мелахонично. И јасно је увиђао све безобзирне начине разарања. И оглашавао се о њима. Храбро. А није био обавезан. Није морао. Рекли би, неки, није ни требао. Он је то осећао друкчије. Правила и изузетке. Покушавали су да га спрече, обуздају... Нису били малобројни, али нису успели да одовоље тражењима. Оптужбе, разне... Причаће ти једном свашта... А онда, жале. И исправљају. И ту су тешкоће. Немају га ни у архивама а да то нису... Незгодан је то усуд. Посвуд промашена врста. И одабрали су тренутак. Он, вероватно би рекао још... силни мишеви у боци, јавиће се ко сведоци...

Nek mu je slava, pametno narod nezna sta ce od sebe navalili da remete porodicu

Dokazali ste i ovim da ste prava gospoda...

Dosao je tiho ,ziveo tiho i ostao u srcima celog Balkana. Nisu mu trebali ordeni ni aleje velikana .... Voleo je sve ljude i nije zeleo da ga nateraju da mrzi ,hteo je da voli .... Pozdrav Djole

Poslednje zbogom čoveku koji je u samo 3 sata Sava Centra mogao da izvuče sve emocije iz vas. Od smeha do suza, od sreće do tuge i tako u krug. Onda dodjete kući ispražnjeni , i ispunjeni u isti mah i brojite dane do sledeće godine i novog koncerta u Sava Centru, i čekate sa nestrpljenjem kada ćete ispočetka prozivljavati istu emotivnu buru okruzeni sa još nekoliko hiljada ljudi, upaliti sve moguće upaljace , koje ste iskopali iz torbi i džepova i na kraju čuti ono njegovo “MA NEK SE SRUČI”. Zbogom Đole, i neka ti zvezde ( medju njima i ona beogradska) osvetle put do mirne luke.

Njihov bol je najveći i neprolazan, neka im bog olaksa, a njemu laka zemlja i pokoj dusi.

Večna mu slava i hvala, neka mu je laka crna zemlja, AMIN.

Pocivaj u miru panonski mornare 🙏🏻 postovanje porodici sto nisu napravili cirkus u vreme pandemije..tako to radi gospoda

Pametno ,najuza porodica a ne praviti cirkus od sahrane .Laka ti zemlja zemljace .

Bio je veliki a skroman , tako je i zeleo da bude ispracen ....🙏

Mirno ti more, panonsko..

Pocivaj u miru Panonski mornaru.Onako kako si ziveo mirno i tiho,tako si i otisao.I tako i treba u krugu porodice,bez Aleje zasluznih gradjana,jer prave zvezde ne umiru n8kad.

Zbogom legendo , pocivaj u miru.