"Žene su često diskriminisane i nailaze na prepreke, one moraju da pokažu da su vredne poštovanja"

Foto: Nikola Tomić

Voditeljka Dajana Paunović, kao što smo pisali, više nije lice televizije Pink, a kako je istakla, do te odluke došla je zbog želje da se u narednom periodu više posveti radu Fondacije za rodnu ravnopravnost koju je nedavno osnovala.

Dajana je članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, a sa njom smo razgovarali upravo na tu temu. Nekadašnja voditeljka ispričala je za portal Telegraf.rs da se žene i muškarci drugačije tretiraju i posmatraju u javnom poslu.

• Da li muškarci i žene, po Vašem mišljenju, imaju jednake mogućnosti za uspehom javnom poslu?

- Utisak jeste da je došlo do feminizacije žena koje se bave televizijom. Žene deluju dominantnije u ovoj profesiji, ali taj utisak lako može da prevari i dovede do pogrešnih zaključaka. Žene su obično češće u ulozi frontmena ali to ne znači da muškarci i dalje ne dominiraju na menadžerskim pozicijama u medijima. Ima mnogo posla kako bismo iskorenili rodnu nejednakost, ali verujem da ćemo uspeti. Svakako su žene sada vidljivije, kako u društvu tako i u poslovnom svetu nego što su to bile ranije.

• Koliko je često u praksi da se ženama više osporava uspeh nego muškarcima?

- To je veoma opširna tema i za nju bi nam trebalo mnogo više vremena i prostora. Ovo je veoma složeno društveno pitanje. Često se dešava da žena bude defavirizovana i diskriminisana zbog rodnog predznaka. Da navedem osnovni primer nejednakosti izmedju muškarca i žene , da su za isti posao, isti uspeh ili iste poslove muškarci bolje plaćeni od žena... Borba za ravnopravniji položaj žena traje ali i daje rezultate.

• Čini se da nikada nismo čuli frazu "ko zna ko njega gura" kada je muškarac u pitanju, dok je kod žena to česta pojava. Kako taj način posmatranja ženskog uspeha da se promeni?

- Tu frazu najčešće čujemo kada su žene u pitanju. To su nasleđene predrasude prema ženama i manjak poverenja u to da žene u isto vreme mogu da budu i lepe i pametne i vredne i odgovorne. Žene u svakodnevnoj praksi nailaze na brojne prepreke u raznim sferama života. Baš zbog toga sam osnovala fondaciju, moj fokus, bice usmeren ka detektovanje problema na terenu i rešavanje istih koji su usmereni ka ekonomskom osnaživanju zena i lakšem pristupu preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Ideja mi je, da projekti budu usmereni na konkretne probleme i njihovo rešavanje.

- Uključićemo se i u borbu protiv nasilja sa rodnim predznakom. Neprihvatljivo je i da samo zbog rodnog predznaka muškarci imaju prednost u odnosu na žene prilikom zapošljavanja ili za iste poslove da imaju veću platu. Da ne pominjem teret odgajanja dece gde se bez nekog racionalog utemeljenog razloga mnogo više očekuje od žene.

• U poslednje vreme pevačice, glumice, voditeljke govore u javnosti da su na početku karijere imale nepristojne ponude, neke su čak i, nažalost bile zlostavljane, što je kršenje ljudskih prava. Da li tako nešto može da se desi muškarcu? Zašto se to ženama dešava u 21. veku i može li to da se spreči?

- Petina žrtava ako govorimo o porodičnom nasilju su muškarci. O muškarcima kao žrtvama se manje govori, a manje im se i veruje nego ženama. Društvo teško prepoznaje ranjive muškarce nego žene, jer ko će verovati muškarcu da ga žena tuče, ranjivi muškarac koji nije nasilnik, nego žrtva nasilja u drštvu nije predvidjen. Statistika kaže da muškarci mnogo ređe doživljavaju nasilje nego žene, muškarci pre doživljavaju i govore o psihičkom nasilju. Nasilja ima i nad ženama i nad muškarcima u celom svetu. Svaki oblik nasilja je društveno neprihvatljiv obrazac ponašanja bilo da je u pitanju muškarac ili žena.

• U jednoj emisiji pevačica Jelena Karleuša rekla je da je šoubiznis posao koji vode muškarci i da se žena, koja želi da uspe u tome, više gleda nego sluša, te ako ne izgleda dobro ključnu ulogu nemaju njene glasnovne mogućnosti. Da li ste Vi saglasni sa njenom izjavom?

- Ne bih se vezivala za bilo čiju izjavu, želim da iznesem svoje mišljenje. Prema pravilu žene su glavni stub stabilnosti u jednom društvu, i kao takve, njihov pristup javnim poslovima neretko je racionalniji i odgovorniji od onog koji pokazuje većina muškaraca. Mislim da žena da bi dugoročno uspela u poslu kojim se bavi mora da vodi računa o svemu.

- Moraju da utiču na muškarce da se prema njima ophode u skladu sa društveno prihvatljivim kodeksima. U svakoj prilici i na svakom mestu uspešne i uticajne žene treba da svojim primerom pokažu da su vredne poštovanja. Volim da na TV vidim i čujem lepu, pametnu, prijatnu ženu kao i muškarca. To je normalno. Mislim da pored talenta u svakoj lepoj glavi mora se imati i pameti da bi kontinuitet i uspeh u radu kao i poštovanje postojalo.

• Ako je zaista slučaj da se žena posmatra prvenstveno kroz fizički izgled, pa tek onda kroz kvalitete predodređene za neki posao, radi se o ozbiljnoj neravnopravnosti polova. Kako to da se poboljša, u konkretnom slučaju koji smo naveli, da se žene dobri pevači posmatraju kao muškarci koji dobro pevaju, van fizičkog izgleda?

- Ne mogu da govorim samo o pevanju. Mogu da govorim generalno o medijima iliti javnom poslu. Prirodno je da volite da vidite televizičnu osobu na tv, da vam prija oku ali i uhu... bilo da se bavi novinarstvom, pevanjem, glumom... Javni posao iziskuje mnogo odricanja i mnogo rada. Nema odmora, i nema opuštanja. Lično mislim da šta god da radite u životu a očekujete rezultate još ako ste pod budnim okom javnosti, morate uskladiti duh i telo. Morate biti posvećeni poslu. Očekuje se jednostavno od vas da budete uvek doterani, profesionalni, odmereni, informisani, da radite na sebi, da napredujete i uvek pokažete nešto novo.

(Telegraf.rs)