Aleksić je jednom pričao o Arkanu: Bili zajedno na ratištu, postao član stranke, pa mu snimao svadbu

Foto-montaža: Youtube/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal, MN Press

Učitelj glume Mika Aleksić, kojeg su bivše učenice Milena Radulović i Iva Ilinčić optužile za seksualno zlostavljanje, bio je cenjeni profesor u beogradskim krugovima. O svom životu pričao je u intervjuima, a ono što je javnosti manje poznato je da je tokom rata između Srbije i Hrvatske bio sa pokojnim Željkom Ražnatovićem Arkanom na ratištu.

Aleksić je u intervjuu koji je 2019. dao za "Vesti", opisao je kako je njegov život izgledao kada je počeo rat.

– Sećam se dobro te 1991, kada je počeo rat. Moja supruga Biljana i ja slavimo Đurđic i na našu slavu dođe više od 70 gostiju. Sve to počne oko osam uveče i traje do osam ujutro. Zna se – Goran Sultanović prvi dolazi i poslednji odlazi. I tako, povede se razgovor o ratu. I onda u jednom trenutku moja gošća, inače profesorka jugoslovenske književnosti, kaže da nije ni znala da na prostoru Hrvatske žive Srbi! I da to što se tamo događa nema veze sa nama!

- Smatrao sam da u tom trenutku moramo biti uz svoj narod. Odlučio sam da odem na te prostore gde se vodi rat. U to vreme je Soni bio izbacio na tržište integrisanu kameru sa mikrofonom i tonom, tešku samo 150 grama. Na bazi osmomilimetarske trake, fantastičih premisa hvatanja signala, čak i kad je u pitanju noć, svetlosni signali odlični, ton fantastičan. I ta kamera je koštala 1.500 nemačkih maraka, a malo veća, ozbiljnija, Hi8, oko 5.000 maraka. To je tada uvela japanska televizija za emisije dopisničkog reporterskog karaktera. Naravno, nisu se mogle tada kupiti ovde, u Srbiji - rekao je Mika i nastavio:

– Samo da pojasnim, na snimanja su do tada odlazila trojica, koji čine ENG ekipu – jedan drži tejp težak 30 kg, kamerman je, kao june, kablom vezan za tejp i naposletku onaj treći koji drži mikrofon. Sve zajedno – neefikasno za izveštavanje sa ratišta, a odlične mete! Hteo sam da pokušam da se eliminiše ta grdosija i da se kupi ova Sonijeva kamera. Otišao sam u TV Beograd da razgovaram sa direktorom i kazao ako ne može televizija da nađe pare, naći ću ja. Odemo u Budimpeštu u potragu za tom kamerom moja supruga, njen brat, Nikola Kojo i ja. Nismo je našli u Mađarskoj i produžimo do Minhena. Tamo sam im istresao sve pare iz džepova i kupio tu kameru.

Potom je ispričao kako je Željka upoznao.

– Otišao sam u Tenju, sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Verujte mi na reč da do tada nisam znao ko je taj čovek. A znao sam mnogo ljudi u Beogradu, iz svih sfera života, i ovakve i onakve. Biljana mi je kasnije objasnila ko je Arkan, ona je čitala u novinama o njemu. On je stalno bio na meti stranih dopisnika. U to vreme bio je svetska medijska ličnost. Davao je intervjue, ali je uvek zahtevao original snimljenog materijala i davao ga meni. Takav je bio - ispričao je Aleksić i dodao:

– Proveo sam neko vreme na ratištu u Hrvatskoj. Rat ume da iznedri i ono najbolje u čoveku, želju da drugom pomogne, ali ume da pokaže sve zverstvo u čoveku. Preko divnih, dobrih ljudi iz sveta, dobijao sam humanitarne pošiljke, pune kamione, koje su onda išli put ratišta, za taj napaćeni narod, za decu. Raspad Jugoslavije bio je vrlo bolan i to je po mojoj oceni apsolutno, potpuno, razračunavanje sa srpskim narodom. To je velika tragedija srpskog naroda. Ima tu mnogo toga što se zbivalo, a što nikad nećemo znati. Ili jednostavno ne želimo da znamo…

Mika bio član Arkanove stranke

Kada je Ražnatović osnovao Stranku srpskog jedinstva, Mika se učlanio u nju.

Reditelju i pedagogu koji je za vikend uhapšen zbog optužbi za silovanje i nedozvoljene polne radnje pojavio se i kao kandidat za poslanika SSJ-a za Narodnu skupštinu na izborima koji su održani 1993. godine. Na izbornoj listi, čiji je nosilac bio Arkan, Miroslav Aleksić bio je treći.

Pored njegovog imena stajala je godina rođenja – 1952, profesija reditelj i grad Beograd.

Bio je i šef propagandnog tima Stranke srpskog jedinstva na tim izborima.

Kada se Arkan ženio Cecom Ražnatović, Aleksić je iznajmio 9 kamera da zabeleže ovaj događaj.

Na toj svadbi februara 1995. godine Aleksić je rukovodio čitavim snimanjem, pokretnim kamerama, snimateljima…

Priča se da je sa kolegama nasnimio 30 sati materijala, koje je kasnije izmontirao u kasetu u trajanju od 90 minuta.

(Telegraf.rs)