Marijana se godinama bori sa problemom: Imam psihoterapeuta, idemo dan po dan, dok se ne izlečim

Marijana Mićić, Foto: A. Nalbantjan

Voditeljka i glumica Marijana Mićić priznala je da je veliki hipohondar i godinama se bori sa strahom od bolesti, a odlučila je da se oslobodi stresa i da se izleči.

Preporučujemo

Glumica je otkrila kako je izgledala njena preosetljivost u 2020. godini zbog  situacije sa korona virusom.

- Hipohondar sam po prirodi, ali kad nas je zadesila korona, za divno čudo nije bilo ni trenutka panike ni nerealnog straha, već smo odlučili da idemo dan po dan, dok se ne izlečimo - rekla je Marijana za "Hello" i dodala:

- Izgleda da bolje reagujem kad se nađem u konkretnoj situaciji, nego dok u vazduhu lebdi pitanje da li će se desiti ono čega se bojim. Čak mislim da je dobro što sam koronu prebolela tada, jer bih sada na snimanju bila van sebe, budući da ekipu čini pedeset ljudii.

Mićićeva je jednom prilikom rekla za sebe da je hodajuća paranoja puna strahova, a sada je i istakla čega se plaši.

- Da li je dovoljno da kažem kako sam pre nekoliko godina slučajno progutala žvaku i zvala Hitnu pomoć da pitam šta da radim? Ne šalim se. (smeh) Nikad nisam čula da su nekom u privatnoj ordinaciji rekli: "Ne, to vam nije potrebno, idite kući". A meni su govorili. Godinama je to trajalo, a kad je počelo da mi remeti svakodnevni život, odlučila sam da potražim lek - ispričala je ona.

- Možeš da biraš da li ćeš kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta. Odabrala sam psihoterapeuta jer mislim da ti psihijatri odmah propišu neki lek, što mi se ne dopada, osim ako baš ne mora. Geštalt psihoterapija mi je bila super. Miloš se šalio da me je psihoterapeutkinja "popravila" - rekla je glumica i dodala:

- Nekoliko godina sam bila dobro, a kad su ponovo počeli da se javljaju nekadašnji simptomi, rekao mi je: "Idi kod one tvoje, da te opet popravi". Meni ovo gradsko ludilo uopšte ne odgovara. Ja sam za neko sasvim drugo vreme. Bilo bi divno kad bih mogla da se, kako kažu u mom selu, prošetam po šoru, vratim kući, sednem na klupu i posmatram ljude.

(Telegraf.rs)