"Džeja su zaboravili, a sada licitiraju s ljubavlju prema njemu! Treba svi da mu se poklone..."

Folk zvezda Aca Lukas za Telegraf JETSET otvorio je dušu i progovorio o velikom gubitku koji je u 2020. godini doživeo.

Kako pevač navodi, godina za nama bila mu je grozna i izgubio je mnogo prijatelja, te nema šta lepo da izdvoji.

Najviše ga je zaboleo odlazak pevačke legende Džeja Ramadanovskog, koji mu je bio veliki prijatelj i idol.

• Ova godina bila je potpuno drugačija zbog korone. Šta je ono najlepšte što ti se dogodilo?

- Ne smem da kažem. Šalim se, ne znam. Šta može lepo da ti se desi kada je umrlo toliko ljudi koje poznajem, da je to strašno. To su ljudi koje sam poznavao, koji su prijatelji, drugovi. Što je najgore, sastavilo se da, ne samo od korone, ove godine je otišlo toliko mojih dobrih prijatelja. Ne od korone, evo Džej, čovek nije imao koronu. Znači, baš je ova godina bila valjda godina za gubljenje ljudi. Valjda je ovaj gore nešto odredio da to bude ova godina, tako da baš ne znam šta bih mogao lepo da izdvojim iz ove godine. Desi se nešto lepo, ali godina kao godina je grozna.

• Odlazak Džeja ti je teško pao, bili ste zaista veliki prijatelji...

Vesti sa naslovne

- Ja sam Džeja stvarno mnogo voleo i bili smo stvarno bliski i prisni. Poslednjih godina smo se često i čuli, ja sam njega zvao i pominjao za razliku od mnogih koji su ga zaboravili. To je, nažalost, tako. Ja to ne pričam da bih sad nešto sebe uzdigao, nego stvarno je tako. Kad već ovi sad komentarišu "prijatelj, Džej je bio ovakav, onakav", Džej nije bio moj prijatelj, Džej je bio moj idol. Kad sam ja bio neki muzičar koji je svirao na splavu i pevao, on je ušao sa svojim prijateljima i kad je došao mene i rekao: "Mali, daj mikrofon da otpevam dve moje pesme. Znaš da sviraš one moje pesme?", ja sam se upi*ao u gaće, na licu mesta, odmah tu. Ostao sam zakucan tu od sreće. Došao čovek, ja sviram, on peva, znaš ti šta je to? Ja sam ga tako upoznao i on je za mene ostao idol, on je za mene i danas idol. I danas ustanem i poklonim se, i to treba da znaju svi ti koji sad nešto licitiraju sa ljubavlju prema velikom imenu Džeja Ramadanovskog. Treba da ustanu i da se poklone i da kažu da je to najveći kralj na ovim prostorima, da je bio gospodin, da je bio šmeker, da je bio i ovakav i onakav...

Aca je nastavio da govori o Džeju i priznao da postoje stvari koje ga bole.

- Kakav je bio prema sebi, pa to je... Ne bi ga toliko ni voleli da je tako... Najbitnije od svega je da je otišao nasmejan. Ja sam u to siguran. Ali mi je krivo ustvari, bole me neke stvari i nerviraju me.

• Šta te najviše boli u toj priči?

- Pa nervira me to licitiranje, tih sedam dana, kad je čovek umro, mislim, ne puste ga da se o'ladi. Saznao sam od novinara da je preminuo, onda sam upalio televizor i video da Darko peva "Nedelju" i plače. Čekajte ljudi, bre. Gde se to tako radi, to tako ne ide.

• Šta je najkorisnije što ti je Džej rekao, neki savet? Ili možda neka situacija u kojoj ti je pomogao?

- On je meni, ne dao savet, on je mene prvi uvažio kada sam ja postao neko. Kada sam imao prvi hit i kada se pojavio taj neki Aca Lukas, on je mene prvi priznao. Rekao mi je: "Bravo, kralju, moj brat" i već me je stavio na pijedastal ravan. Kad je u pitanju ovaj posao, nije važna trenutna popularnost, moja ili njegova, taj čovek je uvek za mene ovde - rekao je Aca, pokazavši rukom prema gore i dodao:

- Do kraja mog života će biti tu. Ja od tog čoveka ništa nisam doživeo ružno, nebitno da li je on bio ovakav ili onakav, šta je on sve radio... On je za mene bog. Ne samo Džej, ima tu mnogo velikih ljudi, imena, pevača, koji su živi i danas i koje ja na takav način isto gledam i poštujem. Popularniji sam od mnogih danas, neki su u penziji, neki ne pevaju, nekima je manja popularnost, ali to nikakve veze nema. U muzici i u muzičkom svetu to je prvi i osnovni uslov da budeš uspešan, da budeš pravi muzičar i pevač. Da tako gledaš ljude oko sebe. Znaš, najlakše je napraviti neku popularnost veliku i doći iznad svih, i onda ne poznavati nikog i s*ati svima po glavi. To svako može, ali to ne može tako da se radi. Onda nisi čovek, a onda te ljudi ne mogu ni voleti. Zato ćeš da izgubiš, tu negde ćeš da traješ i otići ćeš.

(Telegraf.rs)