Ispovest Ace Lukasa: Da sam ostao bez dinara jeo bih jelku! Po balkanskim pravilima nisam dobar otac

Folk zvezda Aca Lukas praznike provodi sa svojom decom, a u ekskluzivnoj ispovesti za Telegraf Jetset, progovorio je o svojim mezimcima. Miljana, Andrej, Lazar i Viktorija su uvek u fokusu njegovog života, ali sada za njih, kako kaže, zbog toga što ne nastupa usled pandemije, ima mnogo više vremena.

Lukas se u velikoj ispovesti osvrnuo na godinu za njim, koja mu, kako iskreno navodi, nije bila sjajna, ali i na sve događaje koji su je učinili takvom.

• Aco, kako si, kako provodiš dane pred praznike?

- Dobro sam, snimam taj CD, zaokupljen sam studijom, novim pesmama.

• Kakve su nove pesme, šta možeš da kažeš publici?

- Ja uvek kažem da su odlične (smeh). Svaki put kad nešto treba da izdam, meni je odlično, jer ne bih ni izdavao da ne mislim da je odlično. E sad, kako će to ljudima da se dopadne, to zavisi... Malo sam pobegao, ne pobegao, jednostavno sam ovaj CD uradio za svoju dušu najviše. Sve što ja pevam i radim je Aca Lukas, a ovaj stil je nešto i što najviše volim da slušam. Ima dosta pop-rok balada, koje baš nemaju nikakvih dodirnih tačaka, ne koketiraju sa folkom.

• Pevači su ugovarali novogodišnje angažmane, da li si ti išta ugovarao i da li bi nastupio da je to moguće?

- Sve i da može, neću nastupiti. Nisam ništa ugovarao, ne znam dal neko ima ili nema, ja nisam pogađao. Pravo da ti kažem, nešto mi je i dobro da ne radim. S jedne strane, ta nesrećna korona mi je omogućila da ne radim. Prva subota koju se nisam probudio u drugom gradu i bio na aerodromu, ja nisam znao šta mi se događa.

• Da li je neobično to, kada čovek navikne da živi tim tempom života?

- Pa jeste neobično, al neki put ti se stvarno malo i smuči. Znaš kako je lepo kad ne razmišljam, hoću nešto da uradim, hoću negde da odem, i ne moram da se hvatam za tefter, da zovem menadžera da ga pitam: "Ej, jesmo li slobodni 17-og?". Nije to tako loše. Jednogodišnji odmor mi ništa nije škodio.

• Mnoge tvoje kolege reklamirale su novogodišnje nastupe, koji su bili planirani u halama koje primaju i do 1.500 ljudi. Kako komentarišeš to, gde je tu lična odgovornost?

- Što se tiče lične odgovornosti, svako je ima na sebi, jer svoju odluku čovek mora da donese sam. Ja sam u onoj pauzi, kada je završen prvi talas, imao zakazano nekoliko nastupa i otkazao sam ih, a mogao sam da radim, jer sam video gde to vodi. Nisam hteo da sutra bude problem što sam ja izazvao neko žarište, a moglo je da se desi jer tu ispod 1.000, 1.500 ljudi ne bi došlo, i onda sam otkazao te nastupe. Jednostavno, imam tu odgovornost.

• Mnogi pevači su tražili pomoć od države, samostalni umetnici su nedavno dobili pomoć u iznosu od 90.000 dinara. Kako ti gledaš na to?

- Sramota! Ozbiljna sramota, to je sramota na kvadrat, sramota nad sramotama. Ima nas nekoliko koji zaista mnogo zarađujemo, ali i ovi što zarađuju manje od nas, i oni zarađuju mnogo više od jednog prosečnog građanina ove zemlje. Gde su oni ljudi koji jako malo zarađuju? Kako nekog može da ne bude sramota da pored takvih prihoda uopšte pomisli da mu neko nešto pomogne... Koga briga dal sam ja moje pare potrošio. Na toliku zaradu koju imam, sve i da sam ostao bez dinara, ne bih tražio pomoć države. Jeo bih jelku! To je sramota, mene bi bilo sramota moje keve, penzionerke. Nek se ljuti ko god hoće, sve kolege nek se naljute, to je degutantno, odvratno, bezobrazno, pokvareno...

• Misliš i na samostalne umetnike koji su dobili novac?

- Tim samostalnim umetnicima je već deset godina korona, pošto nemaju gde da rade, da se razumemo. Ja reči nemam. Stvarno nek misli ko šta hoće, ali ovoliko licemerja, to je strašno.

• Pojedini pevači su rekli da ne traže pomoć za sebe, već za muzičare iz svog benda, koji manje zarađuju od njih.

- Pa i ti muzičari zaražuju više nego obični ljudi. I oni zarađuju mesečno deset puta više od prosečne plate u Srbiji, pa kažu da imaju 500 evra mesečno. Ma, nemojte, ljudi... Nije u redu, pogotovo što se žale što nemaju posla. Nemaju zato što su loši, zato što su loši pevači, prošlo ih je vreme, zato što su loši svirači, pa ajmo sad da iskoristimo, da tražimo pomoć zato što nismo imali nastupe. Ili, još gore, ovi što imaju mnogo para, a traže pomoć, pa ja bih se ubio!

• Koliko pomažeš deci? Oni su već, sem Viktorije, odrasli ljudi.

- Pomažem im za sve što im treba u životu, ali pomažem im na jedan moj način i sa nekim mojim razmišljanjima. Neću da im pomažem u nečemu što mislim da nije dobro za njih. Pokušavam da ih usmerim tako da sutra mogu i oni nekome da pomognu, a ne da čekaju od mene pomoć. Dobra su mi deca, svi su samostali, naravno osim Viktorije, koja je još mala, svi se bave nekim svojim poslom i eto tako.

• Da li bi voleo da te neko od tvoje dece nasledi kao muzičar, da nastavi tvojim stopama?

- Voleo bih da me svi naslede, da budu zadovoljni sobom i onim što rade. Tako da me naslede,  a da me naslede u pevanju, mislim, voleo bih, ali mislim da od toga nema ništa. Imam četvoro dece i svi već imaju neka svoja usmerenja, bitno je da budu zadovoljni u životu. Ne moraš da budeš popularni pevač da bi bio srećan čovek.

• Kada sumiraš sve, da li misliš da si dobar otac?

- Ja znam, ne mislim, znam da sam dobar otac! Naravno, ne po kriterijumima i nepisanim pravilima, pogotovo ovim ovde kod nas, balkanskim, jer će neko reći da nisam, sad kad ti budem nešto rekao, a reći ću namerno. Da oni koji to misle, da nisam dobar otac, budu uvereni da nisam dobar otac... Ako je kriterijum, a to toliko ljudi komentarišu, da sam recimo prošle godine tek naučio rođendane dece, krajnje je vreme bilo da me ne maltretiraju više, ima ih četvoro, onda sam ja jako loš otac. Dugo godina nisam znao kad je mojoj deci rođendan, znao sam da je taj mesec, ali pogrešim dan. Ja sam dobar otac na svoj način.

Šta je još Lukas rekao o svojoj deci, čime se bave i kakav odnos ima sa njima, ali i kom detetu je zaboravio datum rođenja, pogledajte u videu na početku intervjua.

(Telegraf.rs)