Đogani želi da vodi brejkdens reprezentaciju na Olimpijskim igrama: Idemo na zlato, idemo na zlato

Naš najpoznatiji denser Đole Đogani ističe da mu je drago što je brejkdens postao olimpijski sport, te će se naći na Olimpsijkim igrama u Parizu 2024. godine.

- Drago mi je da je brejkdens postao olimpijski sport, samim tim što jeste brejkdens jedna vrsta sporta zapravo, moglo bi da se formiliše kao disciplina između umetničkog klizanja koja ide uz muziku i gimnastiku, što je jedan sklop svh tih pokreta, ali uz muziku i uz elemete nečega novog to može da bude veoma zanimljivo - počeo je priču Đogani za Telegraf JETSET.

- Mislim da će to da povuče dosta klinaca za sobom, u smislu neke pozitivne priče. U fudbalu treba da budeš sportista na jedan način, atletika je opet sport na drugi način, svaki sport nosi neku svoju priču, a ovo je jedna veo zanimljiva priča što tu imaš neki drugi poriv, igra, ples, nešto što te nosi, mislim da će to biti veoma zanimljivo - rekao nam je Đole.

Đogani je 1979. godine postao prvak Jugoslavije u plesu, te je predstavljao tadašnju zemlju na Svetskom prvenstvu 1980. godine u Londonu. Dve godine kasnije je ponovo postao šampion Jugoslavije, te ponovo dobio priliku da zemlju predstavlja na svetskoj sceni. Evropski prvak je postao 1983. godine na takmičenju koje je održano u francuskom gradu Grenobl.

- Meni je posebno drago zato što sam ja pionir toga, među prvima sam, kada se u svetu pojavi brejkdens, nove, prve pokrete doneo u Beograd, u Jugoslaviju. Mislim da imamo mnogo talentovanu naciju, klince koji bi mogli da osvoje medalje. To bi moglo da bude veoma zanimljivo, jer možemo da se uporedimo, što se tiče talenta, sa vaterpolistima, košarkašima, fudbalerima koji su u tim sportovima poznati u svetu - rekao je denser.

- Osamdesete godina sam prvi put u Londonu učestvovao u tom plesnom takmičenju, to je tada bio najpopularniji ples i bio sam tada, prvi put sedmi, ali sam sledeće godine postao vicešampion sveta, a onda prvak Evrope u plesu. Pionir sam toga i drago mi je da je to posle toliko godina ušlo u neku drugi, ozbiljniju priču - ispričao nam je Đole i dodao:

- Žao mi je što tada brejkdens nije bio na Olimpijadi, ali ipak je to bio početak nečega. Početkom osamdesetih je nastao brejkdens, to se zvalo "ulični ples", tada je bio početak i nije moglo da bude na Olimpijadi. Ipak, treba da prođe minimum 2o, 30 godina da bi se jedan sport uvrstio u Olimpijske igre, nije to mala stvar... Žao mi je što nije, ali idemo dalje, drago mi je da je to krenulo.

Kako je Đole đuskao u Londonu (poslednjih 20 sekundi snimka):

Đole ističe da je brejkdens kao sport na Olimpijskim igrama otvorio neka nova vrata mladima koji će moći da se plesom bave profesionalno, zarađuju i žive od toga, ali i naprave svetsku karijeru.

- U ono vreme sam postigao rezultate koje sam postigao, a ovo sada je neka druga priča, mnogio ozbiljnija, da mnogi klinci ako se bave brejkdensom i pokažu nešto što je na višem nivom, mogu da naprave i svetsku karijeru. Kada se oni pojave, neki reprezenztativac Srbije na Olimpijadi i ako se pokaže među čak 20 najboljih igrača, tamo postoje neki skauti koji će da ga primete, da ga vide, šta to on radi - rekao je on i dodao:

- Ako je to nešto zanimljivo, njima će da bude mnogo lakše da ih vidi neki filmski reditelj, neko ko pravi spotove i da takvi ljudi naprave ozbiljne karijere, da se zarađuje ozbiljan novac. Onda će brejkdens kao ples da postane zanimanje, što je jedan veliki problem. Kod nas to nije zanimanje, kada neko dostigne neki viši nivo plesa, afirmacije, on stane... Roditelji mu kažu: "Pa šta ćeš dalje sine, čime da se baviš?". To ide na neku potpuno desetu stanu i drag mi je da će ovo da podstanke klince da ovo postane zanimanje, da se od toga živi i zarađuje novac.

- Imam savet da oni koji vole brejkdens i elektrik bugi, to je isto oblast koja je neposredno pored brejkdensa, da oni ako vole i imaju neke predispozicije, da vežbaju, treniraju i postanu što bolji, ono što bih rekao i svim sportistima. Sad kad su ušli u jednu priču sporta, da to više nije neki običan ulični ples, nego je sada ovo sport koji bi trebalo da shvate mnogo ozbiljno, da se time bave i treniraju - reko je Đogani.

"Spreman sam da pomognem našim igračima"

Densera smo pitali da li bi kao prvak sveta u brejkdesnu pomogao takmičarima i učestvovao na nei način u njihovoj pripremi za Olimpijske igre.

- Sada bi neki ljudi koji se time bave da naprave neka određena pravila, da to postane neki visok nivo. Samo treniranjem pokreta, koreografije, onoga što bi bilo zanimljivo da ljudi vide... onda on ima uspeha, mislim na pojedinca koji bi trebalo time da se bavi. To treba da se naprave pravila takmičenja, isto kao i u svakom sportu, da se oforme timovi, klubovi koji će da prijavljuju svoje takmičare i da bude neki takmičarske deo - rekao je on i dodao:

- Naravno, tu sam da pomognem svima... To bi trebalo prvo Plesni savez Srbije da se bavi time, da integriše, da pozove sve takozvane plesne klubove na razgovor ili čak da se organizuje ozbiljno takmičenje, što mislim da će biti. Pa na tom srpkom nivou klubova da se organizuje takmičenje i onda u disciplinama da se odrede pobednici. Ne znam koliko će ih ići na takmičenje, da li će biti jedan, pet, sedam ili idu određene formacije...

- Trebalo bi da se napravi reprezentacija Srbije u brejkdensu, isto kao u fudbalu, košarci... Onda da se organizuje ko će da ide na takmičenje, kako će da se prezentuje, pravila, koliko traje plesna numera, da li su to formacije od 5 ili 7, ili možda 12. Što se mene lično tiče tu sam da pomognem kao stručni saradnik i kao čovek koji zna sve oko svega toga i mislim da zaista mogu da pomognem. To sad zavisi od Saveza - rekao nam je Đole.

Pitali smo densera da li bi on pobedio osamdesetih, da je beejkdens bio sport na Olimpijadi, te da se tada tamo takmičio.

- Iz ove perspektive, sada je teže da govorim o tome... Pobedio sam na onom nivou na kom sam tada bio, ali što se tiče tih takmičenja, sve toliko napreduje i ima novih pokreta, stvari, da ne može da se upoređuje. Ne znam, "Groznica subotnje večeri" Džon Travolte, pa kako izgleda občno njegov korak, nešto spušta ruku na kuk, pa je podiže, ne izgleda strašno teško, međutim, mi smo tada bili toliko "napaljeni" kao: "Kakav pokret! Kako igra - ubija" - rekao je on.

- Danas igrači svašta rade, to je ludilo. Uznapredovalo je i otišlo mnogo daleko, ne mogu da se porede pokreti danas i nekada, o tome se samo radi. Mislim da bih mogao da se snađem, to je meni u venama. Ti si talentovan ili nisi. Vežba jeste bitna, ali talenat je najbitnija stvar u životu. Rođen si da postaneš neko bitan, umetnik. Umetnici ne moraju da nauče neke stvari, oni uče samo da se ophode i da nauče neke finese, ti si rođen umetnik - istakao je Đole.

- Evo, ovo što se desilo sada sa mojim drugarom Džejom. Nije on učio da peva, čovek je samo znao da peva, dato mu je od Boga, a ostalo sve su finese. Tako je i u sportovima, Maradona nije učio da igra fudbal, nego je čovek jednostavno posedovao tu kretivnost, znanje, taj iks faktor, a sve ostalo su finese koje naučiš ili ne naučiš. Bitno je i kada naiđeš na nekoga da ti pomogne, sticaj okolnosti, sreća, mnogo toga zavisi, ali umetnik i veliki umetnik naročito se rađa - zaključio je Đogani za Telegraf JETSET

Đole je jednom prilikom ispričao kako ga je ples bukvalno zaludeo.

- Prvo sаm počeo dа trenirаm аtletiku u Zvezdi. Bio sаm čаk treći u zemlji nа 2000 m stipl-čez, kаo junior... Imаo sаm jednu devojku kojа je bilа ludа zа diskаćimа. I onа me pozove, negde nа proleće ’79. Jа dotаd nisаm mnogo mаrio, živeo sаm "sportski" - u devet si u krevetu… Dođemo mi tаmo, onа skаče i vrti se… Meni je to bilo dosаdno, а onа me vuče zа ruku: "Hаjde mаlo dа igrаš". I tаko… nije provаlа, stvаrno sаm odmаh osetio dа mogu dа nаprаvim neku egzibiciju - rekao je jednom prilikom Đogani.

- Ali tаdа još nisаm mogаo dа to ispoljim, dа prevedem u pokrete. Mаlo-pomаlo, do аvgustа jа se zаludim i počnem stаlno dа idem u diskoteke, dа nаpredujem i dа rаdim sve teže figure. Posle me je videlа onа Meri iz DC-10. Onа je tаdа počelа dа prаvi tu grupu i jа sаm bio jedаn od prvih člаnovа. Mislio sаm dа tu mogu zbiljа dа nаprаvim nešto - rekao je Đole Đogani u intervjuu koji je priredio Yugopapir.

(Telegraf.rs)