Lukas: Ja sam juče duplo ostario... Džej je bio čuvar vremena u kom smo imali ponos i čast

Folk zvezda Aca Lukas bio je jedan od najbližih prijatelja i kolega legende narodne muzičke scene Džeja Ramadanovskog, koji je preminuo juče u 56. godini u svom domu na Dorćolu usled srčanih problema.

Aca je u emisiji na TV Prva evocirao uspomene na druženje sa Džejem, kojeg je smatrao svojim bratom i prijateljem.

- Nije otišao samo muzički velikan, otišla je jedna legenda, jedan veliki čovek, pravi čovek, drugar naš. Juče sam saznao tu tako groznu vest na jedan strašan način, od novinara kada su me zvali, tako sam i saznao. Nisam mogao da pričam juče. Zato sam danas došao da kažem nešto o čoveku kojeg sam stvarno mnogo voleo.

Na pitanje kako bi opisao Džeja u nekoliko rečenica, rekao je:

- Nesumnjivo da svi koji su ga znali, to je veliki gubitak za sve njih. Oni koji su ga poznavali znaju kakav je bio laf, šmeker, šarmer. Uvek veseo i razdragan. Sećam se kada je došao prvi put na mesto gde sam ja nastupao, on je već bio velika zvezda, i rekao: "Mali, jel znaš da sviraš neku moju pesmu?". Mislim da sam mogao da ostanem deset dana ukopan tu u mestu od sreće. To je velika stvar, za nekog muzičara, koji tu nešto svira i radi, kada dođe jedna tako velika zvezda - rekao je Lukas i nastavio:

- Posle sam imao tu čast i sreću da ga upoznam i da budemo baš pravi prijatelji i drugari. Prerano je otišao, veliki gubitak. Ja sam juče, kada sam to čuo, ali najiskrenije vam kažem, imam nešto da kažem što je vezano za njega i to vreme. Ja sam juče duplo ostario. Za onoliko godina koliko sad imam. Za mene je Džej bio nešto više od druga i prijatelja. Za mene je Džej bio čuvar jednog vremena, mog vremena i moje generacije, tih devedesetih godina, kad smo mi nekako živeli, imali smo ljubav, drugarstvo, sreću, ponos, čast. Ceo svet nas je izopštio, nismo imali svet, ali smo u ovom gradu imali svoj svet - pričao je vidno potresen Lukas.

- Imali smo svoj svet i bilo nam je lepo u tom svetu. I kada su svi mislili da u ovom gradu ljudi puze, mi smo išli na koncert kod Džeja gde je bilo 30.000 ljudi. Svi su se hvatali za glavu, kako je to moguće. Rafovi su nam bili prazni, ali su nam duše bile pune. Te devedesete... Džej je bio čuvar tog vremena, on je poslednji mohikanac koji je otišao, zato mi je mnogo teško. Samo kada sednem sa njim sam mogao da se setim tog lepog vremena. Ko god šta pričao, tih lepih devedesetih, a onda je došla kobna 2000. kada su nam doneli salamu. Popunili su nam rafove, ali su pokušali da nam isprazne dušu, a Džej je ikona tog vremena i čuvar.

O njegovom muzičkom stvaralaštvu, po Acinom mišljenju, izlišno je i pričati.

- Na stranu što mi je bio veliki brat i prijatelj, on je stvarno, stvarno nešto veliko. Kao muzičar, glupo je da uopšte to i pričam, čovek koji je imao najviše hitova. Džejeve pesme će ostati naravno i slušati se, ne može da bude bez njegovih pesama. Može da bude bez njega, ali on je tu.

Lukas je nastavio da priča o njihovom druženju.

- Posle je dolazio, kad smo se već upoznali, na splav i pevao je često. I onda ja kažem: "Šta hoćeš da ti sviram", a on kaže: " Sviraj šta hoćeš". Onda smo se kladili da ja znam više pesama njegovih od njega. Imao je običaj da zaboravlja tekstove, pa smo se onda tako šalili - ispričao je folker.

- Svi znamo kolika je to bila zvezda, kolika je on bio muzička veličina, svi znamo kakav je bio čovek i koliko nam je žao. Koliko je to gubitak veliki, zaista prerano. Ali kažem, za mene je mnogo više otišlo. Otišlo mi je vreme koje mi je on čuvao, bez obzira što smo bili izopšteni, što su svi mislili da smo bili na kolenima, imali smo sve što su nam uzeli od 2000. godine - objasnio je Lukas.

Za Džejem je posebno patio Dorćol, a ulicama su se orile njegove pesme. Kako Lukas kaže, tu su oni proveli najlepše trenutke.

- Imali smo naš grad, imali smo Dorćol, moju Karaburmu, sve smo imali, sada nemamo ništa. Otišlo je, došli su neki ljudi. Ja imam mnogo gorčine, sada mi je navrla, od juče, otkad je on otišao. Imam mnogo gorčine, ljut sam, besan, razočaran. Godinama uništavaju sve ono što je nama bilo lepo, Tašmajdan, splavovi, grad, tu gde smo mi imali prve ljubavi, gde smo imali drugarstva, lepe i loše stvari, sad su došli ljudi koji to nipodaštavaju, koji to hoće da ponište, unize.

- Možda će ružno zvučati što ovo kažem, ali otišao je čovek od tih loših ljudi, a mi smo ostali da se još uvek šibamo sa raznoraznim ljudima koji pokušavaju da unište sve što je valjalo u ovom gradu - rekao je Aca i otkrio koju Džejevu pesmu je najviše voleo da izvodi.

- Omiljena pesma njegova koju sam voleo da pevam je "Uspeo sam u životu", ta pesma mi je bila, onako, baš..

Voditeljka je zamolila Lukasa da otpeva deo pesme u sećanje na Džeja, ali je on odbio.

- Nemoj, nemoj mi to tražiti, ne mogu. Stvarno. Jednom ćemo organizovati koncert u njegovu čast, ali izvinićete svi, ja sam se već okupio sinoć, i za mojim klavirom, ali sam. Ima nešto što ja čuvam za sebe, što ja volim da ostane tu sa mnom. Ja sam juče ožalio i njega i to vreme koje sam sahranio sa njim.

Kakav je bio prijatelj, jasno je i iz Acinih reči o tome kako se ponašao Džej tokom teških perioda u životu.

- Sto puta me je zvao i zagrlio kada je bilo nešto teško, kao i ja njega. Govorio je: "Čupavi, ne daj se". Imali smo mnogo teških trenutaka, zato mi je žao jer sam izgubio čoveka koji me je uvek prvi zvao kad čuje da mi nešto nije dobro. A on zna zašto me je zvao, tu smo negde, to je život, živeli smo kako hoćemo. To je prvi čovek koji me je uvažio kada sam ja nešto napravio, neki hit, i to se nikad ne zaboravlja. Takvog čoveka i to što imam, to se nikad ne zaboravlja, to ostaje urezano ovde negde u duši i to je meni najbitnije - zaključio je Lukas.

(Telegraf.rs)