Nazdravite gore za nas koji smo vas voleli, sada se najlepše pesme pevaju u "nebeskoj kafani"

Šaban Šaulić, Džej Ramadanovski, Sinan Sakić, Foto-montaža: ATA Images, Marko Jovanović

Odlaskom Džeja Ramadanovskog ostali smo bez poslednjeg "kralja emocije" kog je imala naša scena. Tako pišu brojni ljudi na društvenim mrežama, a mi tu ne bismo imali šta ni da dodamo, ni da oduzmemo.

Složili su se sa tim i rokeri, i džezeri, i svi koji možda i nisu bili ljubitelji narodnjaka, ali su uvek znali šta je dobra pesma i ko je, zaista, pevao iz duše.

Tužno su nas napustili "kraljevi" - prvo Sinan, potom Šaban, a u "čuvenu nedelju" i Džej.

Ostavili su iza sebe pesme koje ne smeju da se zaborave, ne smeju da prestanu da se pevaju, pesme koje zauvek treba da ostanu reper po kojem će uvek moći da se proceni šta je dobra pesma. Čak i u vremenu u kojem dominiraju tekstovi puni bludi, narkotika, lakih žena, šampanjaca, brzih kola, skupih stanova...

Kako su mnogi pisali na svojim profilima na društvenim mrežama - sada su zajedno u nebeskoj kafani i nadamo se da im je tamo, negde, bolje. Da pevaju i nazdravljaju za sve nas koji smo ih voleli.

"Pevajte i nazdravite za nas koji smo vas voleli", jedan je od komentara na društvenim mrežama.

Sinan Sakić

Preminuo je 1. juna 2018. godine, u 62 godini života.

Koncerti u Beogradu bili su mu omiljeni, a poslednji je pred 12.000 ljudi održao 3. juna na svom najdražem mestu - Tašmajdanu.

Sinan je rođen 13. oktobra 1956. godine u Loznici, a karijeru je započeo 1978. pesmama "Rastanak kraj rijeke" i "Sreli smo se mnogo kasno". Veliki muzički talenat koji je mnogo puta pokazao nasledio je od svog oca koji je svirao u vojnom orkestru.

Od '80-ih je bio deo sastava čuvenog "Južnog vetra", u kom je bio sve do 2001. godine.

Jedan od najvećih hitova ikada otpevanih na ovim prostorima je "Ej, otkad sam se rodio".

Godine 1982. Sinan je snimio album "Reci sve želje". Zahvaljujući njemu postao je jedan od najslušanijih domaćih pevača.

Iza sebe je ostavio skoro 30 albuma.

Šaban o Sinanu: Sve se svalilo na njega sirotog...

Pokojni Šaulić je za Telegraf.rs nakon Sakićeve smrti rekao:

- Bože... Baš mi je osvanuo ružan dan. Da li je moguće... Bio mi je izuzetno drag čovek, mi smo čak i rod. Baš me je pogodilo... Izuzetan umetnik, izuzetan pevač kojeg je narod voleo, koga su kolege volele... Ne znam ko njega nije voleo! Izuzetno simpatičan u svim svojim pričama sa kolegama, sa drugarima... Tu je uvek bilo toliko smeha, zabave. Uvek je imao nešto lepo i zanimljivo i simpatično, na šta smo se svi smejali. Da ne pričam noći, neke naše, do rano ujutru. Pričali smo o svemu i svačemu, o muzici, znali da zapevamo za stolom - rekao nam je tada Šaban.

- Žao mi je i njega i njegove familije, ćerke, supruge, sinova... Strašno. Jedan veliki gubitak za estradu, stvarno veliki. Njega je narod baš voleo... Zračio je nekon harizmom koju je narod prihvatio i prepoznao u njegovom pevanju, glasu, interpretaciji... Stvarno ne znam šta ću, sem da poželim familiji da istraju, da budu jaki. Šta ćeš, život je to. Nažalost, sve se obrušilo na njega, sirotog... A on je bio dosta krh. Emotivan, a i bio je dosta mršav. Nije on neki jakiša koji je imao 80 kila da može da se izbori. Otkud znam, pretpostavljam da bi ti ljudi lakše mogli da se izbore sa nečim. A on je bio krh... Ali bolest uzima i jake, nema tu biranja - kazao nam je Šaulić.

Šaban Šaulić

Poginuo je 17. februara 2019. godine, u teškoj saobraćajnoj nesreći nakon nastupa u Nemačkoj.

Šaban je u kolima bio sa vozačem i kumom, a nesreća se dogodila u okolini Bilefelda u kojem je pevao nekoliko sati pre nesreče. Spasilačke ekipe o nesreći su obaveštene u 6:50 časova ujutru.

Do 9:30 časova put je bio neprohodan, pošto su vatrogasci dva sata četvoro povređenih ljudi izvlačili iz smrskanih kola.

Šaban je rođen u Šapcu 6. septembra 1951. godine. Bio je srpski pevač folk muzike, muzičar i producent. U toku bogate karijere u medijima i od publike je dobio nadimak "kralj narodne muzike".

Njegova majka Ilduza Demirović je iz Bijeljine, gde je on i sam proveo dosta vremena. Šaulić je živeo i radio u Beogradu. Sa svojom suprugom Gordanom je imao troje dece - Sanelu, Ildu i Mihajla. Omiljeni hobiji su mu bili pecanje u svojoj vikendici u Krčedinu i fudbal.

Prvi album Šabana Šaulića je izašao 1969. godine, kada je imao osamnaest godina. Do 1976. godine, autor njegovih pesama je bio Buca Jovanović, a od te godine komponovao je veliki broj svojih hitova, najčešće na tekst Radeta Vučkovića.

Godine 1985. Rade Vučković je napisao pesmu „Gordana“ koju je Šaban posvetio svojoj supruzi. Pesme „Dođi da ostarimo zajedno“ i „Dva galeba bela“ smatraju se jednim od najboljih ikad otpevanih narodnih pesama. Osim ovih pesama, veliki hitovi Šabana Šaulića su bili i „Uvenuće narcis beli“, „Sine“, „Danima te čekam“, „Snežana“, „Odlaziš, odlaziš“, „Pozn'o bih te međ' hiljadu žena“ i dr.

Pojavio se u filmu "Sok od šljiva" 1981. godine, a u drugoj sezoni serije Ubice mog oca otpevao je pesmu Nemam više nikoga, za koju je muziku i tekst napisala Aleksandra Kovač.

Bio je u žiriju Zvezde Granda (2013-2016) i Pinkovih Zvezda (2016-2017).

Džej Ramadanovski

"Princ Dorćola" preminuo je baš u nedelju, kako je možda i naslutio pre čak 29 godina, kada je otpevao čuvenu pesmu "Nedelja i svi ste tu, a mene s vama nema..."

Džej je umro u 57. godini, ostavivši iza sebe ćerke Anu i Mariju, bivšu suprugu Nadu, hitove kojima se ne zna broj.

Karijeru je započeo davne 1987. godine.

Džej je rođen 29. maja 1964. godine u Beogradu u višečlanoj porodici Mazlama i Barije Ramadanovski kao jedino muško dete.

Rane živote proveo je u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu.

Nakon razvoda roditelja, izvesno vreme provodi živeći sa bakom po majci, da bi posle maloletničke delikvencije vreme do punoletstva proveo po domovima za vaspitavanje dece i omladine.

Džej je bežao iz skoro svakog doma, a onda je poslat na služenje vojnog roka na hrvatskom ostrvu Vis. Po povratku u Beograd vratio se džeparenju i  šibicarenju. U jednom intervjuu rekao je da je imao toliko novca da je ocu kupio veš mašinu i pločice za kupatilo.

Susret koji mu je promenio život dogodio se 1987. godine. Džej je te godine pokucao na vrata hitmejkerke Marine Tucaković i njenog muža Aleksandra Radulovića Fute. Marina je iste godine Džeju napisala pesmu “Zar ja da ti brišem suze” sa kojom je nastupio na festivalu “Mesam” i osvojio treću nagradu publike.

Od tog trenutka počinje njegova blistava pevačka karijera puna hitova za koju je, kako je sam pevač rekao, najzaslužnija Marina Tucaković, koja ga je uvela u svet estrade i napisala mu je brojne hitove, ali i pokojni Raka Đokić, nekadašnji Džejev menadžer, koji mu nije dozvolio da prokocka sve što je zaradio.

Brzo ga je stigla popularnost i zahvaljujući njegovim plesnim koracima koji postaju televizijski fenomen, pa se pojavio i na filmu "Hajde da se volimo 2".

Učestvovao je na još pet festivala, a izdao je čak 13 albuma. Prvi "Ljubio sam nisam znao" objavljen je 1988. godine, a poslednji "Vozi, vozi" 2003.

Ima dve ćerke, Anu i Mariju, koje je dobio u braku sa njegovom najvećom ljubavlju Nadom, od koje se kasnije razveo, ali je sa njom ostao u odličnim odnosima.

Tokom celog života, Džej se borio sa porocima, koji su mu uništili zdravlje.

Pre dve godine pevač je operisan zbog problema sa srcem, a kako isticao tada, nakon toga je odlučio da se smiri i “povuče ručnu”.

- Kada su mi pre dve i po godine operisali srce, mirovao sam nekoliko dana i ubrzo otišao u kafanu. Lekari su mi rekli da ne smem da pevam, i da moram da vodim više računa o sebi, ali sam ja nastavio po starom. Posle nekog vremena stanje mi je opet postalo kritično i tu sam presekao. Povukao sam ručnu i završio sa skoro svim porocima - rekao je u jednom intervjuu za Telegraf.

(Telegraf.rs)