Sanja Vučić o borbi sa neizlečivom bolešću: "Gubila sam kosu, terapiju ću piti doživotno"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
ZakonZaSve
Imam istu dijagnozu, mlad sam i zbog mog nacina zivota TADA(kafa, cigare, alkohol, neredovno nespavanje) doktori su mi prepisali lekove i posle 6 meseci ako oni ne poboljasu stanje moram ici na operaciju. Posto su mog oca nasi lekari upropastili ja nisam pio lekove. Nego sam promenio skroz nacin zivota, raspitao se oko dijagnoze, kako da funkcionisem jednostavno. Posle 6 meseci sam otisao na kontrolu i nasi lekari su rekli da se stanje popravilo i da nastavim da PIJEM lekove koji su mi prepisali. Ovim ne vredjam i ne generalizujem nasu medicinu. Samo hocu da kazem da jako puno nestrucnih lica ima kod nas i najlakse je nekome dati lek ili ga operisati. Ja sada ne pijem lekove, vodim zivot onakav kakav moram(pazim na ishranu, jedem vise onog sto mi je ptrebno a manje onoga sto mi skodi). Osecam se odlicno i ne smartram sebe bolesnom osobom. Ja sam ZDRAV!
Ivana
I meni je dijagnostikovan hašimoto. Nemam simptome, ne pijem lekove, dobro sam, a nisam u cvetu mladosti.
Tatjana
Draga Sanja, nakon bombarovanja, usled velikog zračenja, mnogi od nas imaju hašimoto. To, pa i nije bolest, to je stanje koje treba da se kontroliše. Živimo sa tim, vodimo normalan život i ne razmišljamo, ali moramo da vodimo računa o načinu života. Drago mi je što nisi sa nekim ko ne shvata važnost prijateljstva u vezi.