"Često sam sama i usamljena u Istanbulu. Nedostaje mi da sa sinovima pričam i na srpskom jeziku"

Pa šta si tražila za Turčina..!?

Сад си се сетила???

Valjda, ako se naziva maternji jezik, opredeljuje kako se i majka opredelila sa mestom i okolinom života. Opredelila se za Tursku, deca će govoriti turski jezik. Ako je želela da govore srpski jezik, a nije znala ili pretpostavila kako će deca govoriti, trebala je da nauči ili da pita.

Ako sinovi žive u turskoj šta bi njima onda trebao srpski jezik. Valjda bi engleski za buduće bi bilo pametnije naučiti. Neće valjda po Evropu pričati srpski.

Naučiji stbski nikad nije kasno.

To je njena krivica.Deca koja zive u inostrastvu nauce da zive sa dva jezika.Cak uce stranu i nasu osnovnu skolu.

Tvoja greška. U mešovitom braku svako se još kao bebi pa na dalje obraća na svom jeziku. Tako lagano nauče oba jezika.

To sve iz kuce polazi. Moja dobra drugarica udata za spanca zive u spaniji. Oba deteta pricaju srpski sasvim pristojno, nekad bi mozda rekao da nisu odavde malo po naglasku, kazu neke reci neispravno sto se tice padeza, ali sjajni su. Cak je nasla nasu zenu u spaniji da ih cuva kad je morala da se vrati na posao. I casove srpskog izvan skole za gramatiku. Svi praznici babe, dede ujak iz bg, svi oni pricaju spanski jer su i oni ziveli tamo devedesetih, ali sa decom svi oni samo srpski pricaju. Bilo joj je vazno da sa svojom decom prica svoj jezik. Ona sa njima nikada ne razgovara na spanskom.

Pa što ih nisi naučila? Steta je za decu iz mešovitih brakova da ne znaju oba jezika. Što više jezika, to bolje i lakše u buducnosti.