Sahranjen Bora Drljača: Na večni počinak ispraćen uz stihove svoje čuvene pesme i emotivne reči sina

Brojni prijatelji, kolege i, naravno, članovi porodice, na Novom bežanijskom groblju ispratili su na večni počinak čuvenog narodnjaka Borislava Boru Drljaču.

Prvi su na groblje stigli članovi Borine porodice, a potom i Era Ojdanić, kao i Vera Matović.

- Šta da vam kažem... Sve sam rekao zadnja dva dana. Kada sam čuo da sam izgubio najboljeg druga, prijatelja, estradnog saborca, dobrog čoveka i domaćina... Bio mi je Bora Drljača kao brat. Nisam imao rođenog, on mi je to bio. 50 godina našeg druženja... Prošli smo celu zemaljsku kuglu, gde je naš čovek kročio nogom - Evropa, Amerika, Australija, Kanada i šire - rekao nam je Era.

- Delili smo poslednju koru hleba. Bilo je situacija kad smo bili gladni, pa ne možemo da zaspimo. Odemo, promuvamo se, i nađemo od gostiju što su vratili koru hleba. Al', ne možemo suvu, pa smo presipali iz flaše ostatak pica, pa popije on malo, pa da meni, pa zagrizemo ono...

- Bio je duša od čoveka i ne mogu nikako da prihvatim da ga više nema. Kako ću, nikako! Najteži trenuci će mi biti kad budem radio neki šou-program, a radiću ga sigurno. Već mi je sad to u glavi, da treba on da se pojavi za nekoliko sekundi, sa moje leve ili desne strane, ali Bore nema... - jedva je rekao Ojdanić.

- Poslednji put smo se videli, ima jedno dva meseca. Ja ga pitam: "Brate moj, kako si, šta radiš?". "Šta me pitaš, brate moj, Ero, kako sam? Vidiš da sam se prepolovio"... Meni se uvek iskreno otvarao i pričao. Ja mu kažem, kroz šalu, "U, sad imaš dobru liniju, biće dobrih cica", a on mi kaže: "Nije dobro...". Tu je priča završena, čim je on meni rekao "Nije dobro". U zadnjih 15 dana zvao sam ga, ne javlja se, ne javlja se... I ja, kao uvek, pošaljem poruku, "Brate moj, samo mi odgovori na poruku, kako si, jesi li dobro sa zdravljem". Prošlo je nekoliko dana, nema odgovora. I, pre tri dana stiže mi poruka sa njegovog broja "Tata je otpušten iz bolnice, imao je nekoliko zračenja, karcinom na mozgu. Čika Ero, sve je gotovo". To je verovatno njegov Vlada, sin, poslao... - podelio je Era sa medijima.

- Biće sahranjen pored svoje Vere - kazao nam je Era, misleći na Borinu prvu ženu.

Sahrani su prisustvovali i Baja Mali Knindža, Ćana, Goca Lazarević, Nada Topčagić, Mina Kostić, Željko Šašić, Ivan Marinković...

Kad je prišao sanduku, Era je počeo da jauče:

- Ode mi najbolji drug, moj brat, kolega... Joj, Bože! Kao da nas je jedna majka rodila.

Bora Drljača sahranjen je uz svoju čuvenu pesmu "Nema raja bez rodnoga kraja".

- Neka počiva u miru, uz našu majku - kazao je njegov sin.

Borin sin:

Podsetimo, Bora je preminuo u nedelju, 11. oktobra, u 80. godini života, nakon duge borbe sa opakom bolešću. 

Bora je preminuo u krugu porodice od malanoma koji se proširio na mozak, a kako je istakao njegov sin - borio se do poslednjeg dana.

Bora Drljača rođen je 29. avgusta 1941. godine u selu Donja Suvaja, u opštini Bosanska Krupa. Tamo je završio i srednju školu, a nakon toga prelazi u Bačku Topolu, gde je pohađao i završio srednju poljoprivrednu školu.

Nakon završetka srednje škole, otišao je na služenje vojnog roka, a nakon toga je počeo sa pevanjem.

Studirao je agronomiju, koju je apsolvirao, ali nije diplomirao. Kada je došao u Beograd, počeo je da peva u KUD "Branko Radičević" i "Španac".

Bio je jedan od najpopularnijih pevača u Jugoslaviji.

Stekao je status Istaknuti umetnik i dobio je nagradu za životno delo. Snimio je preko 50 nosača zvuka na kojima se nalazi oko 400 pesama. Prodao je više od pet miliona ploča i kaseta. Nastupao je po celom svetu, a najviše u Americi, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi.

- Povukao sam i muzikalnost i intelekt od moga oca Branka. Svirao je harmoniku i prim i bio jedan od retkih ljudi u mom kraju koji je pre rata imao završenu malu maturu - pričao je Boro o svom poreklu.

- I moji su poreklom iz Like, prezivali smo se Borojevići. U vreme Turaka, izvesni Hasan-beg je obilazio selo da uzme trećinu. Moj predak je drljao njivu za pšenicu pa je uzeo da odmara volove. Hasan-beg ga potera da radi, a moj predak uzme drljaču i ubije ga. I dan-danas ima Hasan-begova jama gde ga je bacio. Posle ubistva Turčina pobegao je preko Une sa familijom. Posle okupacije Bosne od starne Austrougarske vršen je popis, moj predak se upisao kod Švabe sa prezimenom Drljača.

Borislav Bora Drljača (1941 - 2020) je ušao u diskografiju sa statusom radio pevača. Položio je audiciju za solistu radija, i u Sarajevu i u Beogradu. Snimio je oko 500 pesama na sedamdeset izdanja, sa najvećim kompozitorima i tekstopiscima narodne muzike.

Desetine pesama iz svog opusa sam je komponovao: "Dođi u snu majko", "Verenica", "Prijo moja kako ćemo", "Zapevajmo veselo Krajišnici mili", "Kosibašo čuvaj nogu", "Noćima je sanjam", "Srce mi od želje gori", "Kad zapeva grupa Krajišnika", "Ne namiguj na me tuđa ženo", "Ajde mala izaberi", "U društvu sam lepih žena", "Lepa Krupa", "Bosno moja dok te ima"...

- Počeo sam da snimam ploče 1967. godine, u vreme Safeta, Zaima, Nade Mamule, Bilkića, Cuneta i ostalih radio pevača. Ja sam još kao vojnik položio audiciju na Radio Sarajevu, i to pred Jovicom, Šerbom i Nadom Mamulom. Pitaše me za adresu, a ja im ostavim vojnu poštu. Posle vojske položio sam audiciju i za solistu Radio Beograda pred Carevcem, Maksom Popovom i Duškom Radetićem. Kad sam grun'o Safetovu "Dobio sam tri poljupca", primljen sam od prve - pričao je "Stari vuk".

Prošao je Bora i kulturno-umetnička društva "Španac" i "Branko Krsmanović", obišao pesmom sve merdijane, učestvovao u hiljadama tv emisija, dogurao do statusa istaknutog estradnog umetnika. I kad je zaradio, i kad je postao zvezda, ostao je u duši ono sirotinjsko dete, iskreno i gladno svega.

(Telegraf.rs)