Bora Drljača o prvoj supruzi, koja se ubila: Žena čeka ako je normalna, prava... Nažalost, otišla je

Bora Drljača/Foto: Nikola Tomić

Iako je u javnosti uvek odavao utisak srećnog čoveka sklonog šali, Bora Drljača u sebi je nosio neopisivi bol. "Stari vuk" je preminuo danas, u 80. godini života.

Preporučujemo

Naša ekipa je slavnog pevača u aprilu 2017. godine posetila u kući u kojoj je živeo, gde smo se tada podsetili njegovog odrastanja, ali i prvog braka. Reč je o braku sa Vericom koja je pre čitave decenije izvršila samoubistvo lekovima koje je popila. Bora nije želeo mnogo da priča o tom samom tragičnom događaju, ali se prisetio toga kako su počeli.

- Bio sam stari momak, preko 30 godina sam bio prešao, i onda sam došao u situaciju da sam mnogo žena imao, nisam mogao da se odlučim, i došao sam u situaciju da kažem Čekaj, moram da se oženim zbog dece. I, naišla je moja pokojna žena Verica. Nije naišla, ona je meni bila komšinica, prija. Ja sam kod nje odlazio kad je bila mala, nosio čokolade i tako dalje... Kad je narasla ja nisam bio duže vreme tu, u tom kraju, ona je učila trgovačko-ekonomsku školu i bila je na nekoj praksi. Ja kad sam ušao u prodavnicu da kupim ne znam šta, vidim lepa devojčica. Ja kažem Mala, čija si ti?, kaže od toga i toga. Ja odmah zakažem uveče, kažem Ja ću te sačekati pa da se malo provozamo. Tako je to počelo. Inače, da me ona nije prevarila možda bih ostao neoženjen - pričao je Bora.

- Ona je bila od mene mlađa 15 godina. Kao i Radojka, i ona je mlađa 15 godina. Ja onda turneje, ona ostane mlada sa decom... Imala je problema. Ali, to je takva profesija, kao mornari. Po pola godine plove, a žena čeka ako je normalna, prava... Nažalost, otišla je... Šta sad da se radi... - sa tugom u glasu rekao nam je pevač.

Kada je u pitanju njegovo detinjstvo, Boru za njega nisu vezivale lepe uspomene. Naprotiv. Vezivale su ga one najgore, jer je njegova majka nastradala toliko rano da je se nije ne sećao.

- To je jedno selo Donja Suvaja, opština Bosanska Krupa. Skoro smo bili ja i Radojka u Suvaji. Pošto mi je kuća uništena u ovom ratu, ja sam je obnovio, napravio sam novu kuću. Ona je bila na tri nivoa, sad sam napravio prizemnu, a potkrovlje stoji, neću da izgrađujem. Tu nema naroda, sve je pustinja. I oni ljudi koji su se vratili, čije su kuće obnovljene, već je pola pomrlo, tako da kad odeš nemaš komšija, nemaš s kim razgovarati.

- Kad sam bio mali, moj otac je bio jedan od pismenijih ljudi u mom kraju. On je bio glavni po opštinama, bez njega mnoge stvari nisu mogli da reše, pa zovu Branka Drljaču. Nažalost, majku nisam ni upamtio. Imao sam dve i po godine kada su mi ustaše ubile majku. Ja sam ostao živ, a nju je rafal preko stomaka... Ja sam bio u njenom naručju... Nju su pogodili, ja sam ostao živ. Nemam slike majke, što mi je mnogo, mnogo žao, da vidim ko me je rodio... Ali, po pričanju devojaka i žena koje su sa njom delovale, pričale su da je bila mnogo lepa plavuša... - iskreno je tada ispričao Bora.

(Telegraf.rs)