Romana o hapšenju i zatvoru: Momenti kad se čovek toliko približi samom sebi i ima samo veru u Boga

Pevačica Romana Panić je nakon održane konferencije za medije tokom današnjeg dana, gostovala u emisiji "Amidži šou", gde je takođe pričala o onome što joj se desilo tokom ovog proleća u Australiji.

Momenat hapšenja u hotelskoj sobi u Brizbejnu u Australiji, Romana je opisala pred kamerama u emisiji Ognjena Amidžića.

- Turistički sam otišla u Australiju, trebalo je da se vratim posle mesec dana, u martu, međutim, počela je da divlja korona. I, pošto nisam obišla sve planirano, pokušala sam da produžim vizu mesec dana i dobila sam odobrenje za produženje vize. Nekako se sve onda desilo u par dana. Srela sam tamo i neke naše ljude, menadžere, prijatelje... Bili su i pregovori da u aprilu odradim par nastupa u Australiji, ali je posle 5 dana i tamo sve stalo, kao i ovde. I tako sam ostala.

- Dogovor je bio da ostanem još mesec dana i da odradim 3-4 svoja nastupa - objasnila je Romana, budući da se zna da je za turistički boravak u Australiji potrebna dobra svota novca.

- I dešava se u bukvalno tri dana, kobnog 3. aprila, bila sam u hotelskoj sobi, spremala se da izađem iz sobe, odjednom su se otvorila vrata, mislila sam da je sobarica... Ali to su bila dva detektiva, četiri policajca... Normalno su ušli u sobu i rekli da imaju nalog za pretres sobe. Bila sam šokirana, nisam znala o čemu se radi tada. Nađeni su neki dokazi vezano za krivično delo, upitana sam da li to radim, rekla sam da nemam veze sa tim, što je rekao i moj partner. Međutim, kod njih to nije palilo.

- Odvedeni smo na informativni razgovor, ja sam puštena posle sat vremena, vratili su mi pasoš i rekli da sutra treba da se pojavim u sudnici u to i to vreme, jer oni treba da zadrže još neke stvari i pretresu da li ipak tu ima nekih tragova. Sutradan oko devet časova ponovo su došla ta dva ista detektiva, rekli su da ipak imaju neke dokaze i da ipak moraju da me uhapse i uzmu mi dokument, odnosno pasoš. Posle sat vremena sam puštena uz papir gde sam bila obavezna da ne smem da napustim zemlju, da mi je oduzet pasoš. Javljeno je našoj ambasadi, da ne smeju da mi izdaju kopiju... Ja sam se, naravno, čula i sa našim konzulatom... - pričala je Romana.

- To se desilo tog 4. aprila. Uhapšena sam i puštena posle sat vremena. Dva meseca je trajala ta neka istraga, odnosno bila je borba za ubrzano suđenje. Nakon puštanja ja sam se, naravno, odmah čula sa advokatom - zaključila je.

Avokat ju je savetovao da prizna krivicu jer će tako biti slobodna jer nema nikakvu kriminalnu istoriju niti teške optužnice za sobom, što je i učinila. Romana je krivicu priznala, kao što smo već pisali, a optužena je za saučesništvo. Međutim, iako joj je advokat rekao da će biti slobodna, usledio je šok kada je doneta presuda i kako kaže, kada je sve krenulo po zlu.

- Moja presuda je bila godinu dana, od toga suspenzija 10 meseci i dva meseca zatvora, plus te neke dve godine uslovne kazne. Tako da sam ja 2. juna otišla u tu ustanovu, posle toga u zatvor - objasnila je Romana koja je dva meseca tokom istrage bila u hotelu i nije bilo nekog strogog nadzora.

- Bio je ogroman šok! Nisam znala da li sam živa! Štipala sam se po nogama da vidim da li sam u drugoj dimenziji ili sam još uvek na Zemlji! Zadržali su me u kući za posmatranje sedam dana i to je bilo najteže za mene. Imala sam svu tu medicinsku pomoć i ishranu, ali je jako teško... Tu je temperatura 5 stepeni, ne smete da imate čarape. Ljudi su bosi i sve je od metala... Oni traže valjda da budeš psihički isprovociran. Ja sam, hvala Bogu, sve to izdržala... Takvi momenti kad se čovek toliko približi samom sebi, gde imaš samo bukvalno tu veru u Boga i kad moliš Boga da ti da neke signale na telu da li je sve okej napolju... Nezavidna je situacija kad si na kraju sveta i nemaš mogućnost da se javiš.

Romana je potom premeštena u Brizbejn ženski korektivni centar, odnosno popravni dom.

- Ono što je mene u takvoj situaciji, ako može ikako tada nešto da vas oraspoloži, to su normalni uslovi; sve je čisto, sve je novo, imam svoj televizor, svoj radni sto, svoj tuš, svoj toalet, normalnu hranu, toplo je... Dobila sam presudu da sam 1. avgusta napolju i da sam slobodna. To je neka imigrantska deportacija, nije klasična. Niko vas ne prati, država Australija vam kupi kartu i vi dođete.

U zatvoru joj je svašta prolazilo kroz glavu, a priznala je da bilo i padanja u depresiju i menjanja raspoloženja.

- Prva 22 dana su mi bila najteža, jer nisam imala nijednu informaciju o tome kako su moji, kako su sve to podneli. Bila sam šokirana time što je to izašlo u australijskim novinama. Posle mi je objašnjeno da oni svakog osuđenika stavljaju u taj neki deo medija. Ostaje samo da sam sebi pomogneš, uz pomoć Boga i da kažeš ovo će ili da me ojača ili da me sruši potpuno. Ja kao neki životni borac u svakoj teškoj situaciji, shvatila sam da imam tu neku jačinu i bez obzira što prvi momenat bude šokantan, kažeš nema nazad, mogu samo to da preživim i da dignem glavu i idem dalje - zaključila je Romana.

(Telegraf.rs)