"Stan sam plaćao 200 evra, a plata mi je bila 210": Milošević o teškim počecima glumačke karijere

Glumac Andrija Milošević danas je veoma uspešan u svom poslu i važi za jednog od najboljih komičara na našim prostorima, međutim, put do njegovog uspeha nije bio nimalo lak.

On je već u ranoj mladosti počeo da prati svoje snove, te je sa 16 godina upisao glumačku akademiju u Crnoj Gori.

- Sad mi kažu ti si oduvek bio takav, ali ja se iskreno ne sećam. Znam samo da pred prijemni na Akademiji nisam znao ništa o glumi, spremio sam na brzinu Njegoša i još dve pesme i to je bilo to. Ali sam znao da želim tome da se posvetim i to me je vodilo - ispričao je Milošević gostujući u emisiji "Preživeli".

"Nisam dao da kompleksi preovladaju"

- Nikada nisam poleteo, nikada nisam gledao nekog sa nepoštovanjem ili prišao nekome bez poštovanja. To je moje vaspitanje koje nosim iz kuće. Dešavale su mi se loše stvari ali nikada nisam osetio ogorčenje zbog toga, naravno pogađale su me, ali nisam dao da moji kompleksi preovladaju. Ne treba da nam u životu ljudi skučenog uma budu prepreka, već treba da idete dalje stalno, onako kako vi osećate i zamišljate.

Po završetku akademije, Andrija se preselio u Beograd kako bi započeo da gradi karijeru, a put do uspeha nije bio uopšte lak, ali su mu ipak ti dani ostali u najlepšem sećanju.

- Svetozar Cvetković me je pozvao u Atelje 212 da dođem i to je za mene bio neverovatan trenutak. Sećam se da sam dobio ospice po licu od uzbuđenja, nisam mogao da verujem da ja pripadam tu, kada sam ugledao scenu zbog onih lampica na podu delovalo mi je kao da sam u nekom svemirskom brodu. Ti počeci u Beogradu ma koliko su mi bili teški i bez para, ipak su bili srećni - otkrio je on i dodao da su mu kolege tada najviše izlazile u susret:

- Pomagale su mi kolege i prijatelji. Jezda mi je spremao doručak, Goran Jevtić mi je nalazio neke poslove, ali tada kada mi je uslovno rečeno finansijski bilo najteže ja sam ipak bio srećan. Živeo sam u vozu godinu dana, jer sam svaki dan putovao Beograd-Crna Gora, da odgiram predstave. Zato sam i došao na ideju da sam produciram predstavu, to je sve proizišlo iz muke. Za prvu predstavu "Samo za tvoje uši" pozajmio sam pare, jer sam tada plaćao stan 200 evra, a plata mi je bila 210 evra.

Nakon toga Andrija je uložio ogroman trud i sredstva za režiranje predstave "Pevaj brate" sa kojom je punio sale širom Balkana i uspeo da postane jedan od najpoznatijih komičara u regionu.

- Smatram da se dobra dela uvek vraćaju, šta god da prolaziš u životu uvek ti se ono sto činiš vrati. Nebitno je odakle si i gde bivaš, bitno je da slediš svoje snove u svom kosmosu. Treba da poštuješ i znaš sebe, da se ne izvinjavaš nekome što si tu. Ja sa Beogradom imam neku vrstu međusobnog poštovanja, želim ovom gradu nešto da vratim i zato sam i otvorio pozorište ovde. Ako ono opstane, to će biti moj kontra dar ovom gradu - rekao je glumac.

(Telegraf.rs)