Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika dr.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • miro

    17. maj 2020 | 14:57

    Kad nesto volis ne vidis nikakve mane kojih ima puno

  • Dana

    17. maj 2020 | 10:00

    Proputovala sam svet, ali osecanje kad se vracas u svoj Beograd je najlepse na svetu. Ko ga voli , njemu je sve lepsi i lepsi, gradi se i uredjuje sve vise.

  • Toronćanin

    17. maj 2020 | 00:49

    Vam Srbije sam boravio u Beogradu, Frankfurtu, Minhenu, Budimpešti, Minsku, Bukureštu, Tel Avivu, Londonu, Kopenhagenu, Malmeu, Njujorku, Orlandu, Majamiju, Vašingtonu, San Francisku, Mountain View-u Sietlu, Čikagu, Otavi, Montrealu, Kvebek Sitiju, Frederiktonu, ... Sada živim u Torontu. Svaki grad ima lepe i ružne stvari i mešavinu arhitektura. S obizirom na to koliko je rušen Beograd je odličan. Teška istorija je donela ne samo loše već i neki šmek, način života, koji ne može tek tako da se izgradi na drugom mestu. U većoj/manjoj meri to imaju i Novi Sad i Niš - i ljudi su u pitanju, ne samo arhitektura. Isti tu ljudi, nažalost, imaju i drugu stranu medalje. Teško mi je da vidim, kada god posetim Srbiju, "bezbrižan" odnos prema smeću, prljavštini i sličnom. Pribojavam sem da takav stav dolazi zajedno sa onim šmekom ali kada bi to rešili bilo bi savršeno. S obzirom na porast turizma mislim da ovo nije samo nostalgija.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA