Iva Štrljić: Ne verujem ljudima, pa se strašno obradujem danas kada shvatim da neki i održe reč

Foto: Nataša Kuzmanović

Glumicu i spisateljicu Ivu Štrljić (42) trenutno gledamo u seriji "Igra sudbine", gde je ulogom temperamentne modne kreatorke Dijane Erski gledaoce osvojila na prvu loptu.

Preporučujemo

Rođena Beograđanka, koja potiče iz umetničke porodice, diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Oprobala se kao televizijska, pozorišna i filmska glumica, snimila je veliki broj radio-drama i reklama, a takođe se pokazala i kao uspešna TV voditeljka.

Autorka je tri romana: "Nemaš pojma koliko te volim", "Znam da misliš na mene" i "Voleti Beograd".

Iako iza sebe ima dugogodišnju karijeru, sve van profesionalnog života vešto drži daleko od očiju javnosti.

Sa Ivom smo porazgovarali na neke životne teme, dotakli se aktuelne situacije u Srbiji, ali i pokušali da saznamo kako joj polazi za rukom da se iz godine u godinu ne menja, i održava odličnu formu i pozitivan duh po kojem je, između ostalog, i prepoznatljiva.

• S obzirom na situaciju u kojoj smo, nekako se prvo nameće pitanje kako provodite vreme u izolaciji? Koliko Vam teško pada razdvojenost od porodice i društva, i brojna ograničenja sa kojima se, na žalost, čak i prvi put srećemo?

- Volim da naglasim da fizička razdvojenost nije i emotivna razdvojenost. Možemo da budemo udaljeni kilometrima od ljudi koji su nam važni, ali da snaga naše ljubavi bude jednaka, ponekad čak i jača baš zbog situacije u kojoj se nalazimo. Neko će reći da je "lakše" voleti se kada ti je neko "pri ruci", ali ja u tu priču ne verujem. Oni koji su stvarno bliski, oni su to i ovom prilikom.

- Nije mi neprijatno to što moram da budem kod kuće, čak mi donosi i neku staloženost i mogućnost da se posvetim onome što sam jureći za obavezama zapostavila. Usavršavam nemački, čitam, a nešto novo što sam odavno počela da pišem sam sada uobličila. Ograničenja mi ne smetaju, zrela sam i odgovorna osoba, znam da su za naše dobro.

Iva Štrljić/Foto: Goran Zlatković

• Koliko je za čoveka važno da zna da bude sam? Mislite li da se to uči ili je nešto što se stiče rođenjem?

- Rekla bih da sve počinje od mašte. Maštovit, radoznao, vredan i kreativan čovek će uvek umeti pametno da "sklopi" one sate kada je sam. Čoveku koji sve to nije sigurno će biti dosadno, zato što uporno traga za nekim nadražajima sa strane, zato što traži da mu neko skrene misli, umesto da svojim mislima sam upravlja i pokrene ih ka nečemu što ga interesuje.

• Koju pouku svi zajedno možemo izvući iz svega ovoga što nas je zadesilo?

- Ovaj period nas je podsetio na to da su nekad u životu okolnosti jače od nas. Možete da planirate, sanjate, stremite ka nečemu, a onda se sutradan probudite i shvatite da ima nešto moćnije od vaših ideja.

Iva Štrljić/Foto: Jakov Simović

• Na radost domaće publike, imamo priliku da gledamo Ivu u seriji "Igra sudbine". Kako je došlo do saradnje, da li ste se premišljali oko uloge ili ne?

- Bila sam na kastingu koji je bio vrlo profesionalan i detaljan, a to je izuzetno važno zato što na taj način svaki glumac ima mogućnost da pruži najviše i dobije ulogu koja mu pripada. Sada prvi put sarađujem sa Svetlanom Drinjaković i njenim timom, i to jako me raduje. "Igra sudbine" je serija koju publika obožava, za koju se odmah vezala i živi uz život naših likova. Od prvog susreta sa scenom namenjenom meni, na probnom snimanju, osetila sam radost stvaranja, a gde je radost tu je uvek i uspeh.

- Skoro svakodnevno mi se događa da mi ljudi prilaze na ulici sa ozbiljnim pohvalama za ulogu Dijane Erski i sa pitanjem šta još spremam, gde će me još gledati, izražavaju želju da bi voleli da me vide u još nekim novim projektima. Lepo je znati da publika podržava ono što radite, da navija za vas. Nema veće sreće za glumca od toga.

• Koliko je uloga modne kreatorke Dijane Erski drugačija od onih prethodnih uloga?

- Mene često pozivaju za komične likove, ali ja se uvek borim za to da ni jedna od tih uloga ne liči jedna na drugu, uostalom, to je moj zadatak i moja obaveza samim tim što sam glumica. Dijana Erski je žena puna života, ona sve rešava osmehom; ako kažete nešto što joj ne ide u prilog, ona se gromoglasno nasmeje i nikada ništa i nikog ne shvata ozbiljno, što je vrlo lekovita osobina. Pomislim tako na snimanju, dok se spremam za ulogu, kako bih mogla da naučim nešto od nje. U današnje vreme, nakrcano površnim prijateljstvima, mnogo je lakše biti Dijana nego Iva.

Iva Štrljić/Foto: Nataša Kuzmanović

• Šta je to što je kod Vas presudno za prihvatanje novog projekta? Slušate li jednostavno svoj instinkt ili neke druge stvari igraju ključnu ulogu?

- Prvo "slušam" činjenicu da ja volim da radim. Slobodan sam umetnik, pa baš i ne mogu da se "femkam" oko toga da li ću nešto prihvatiti ili odbiti. Nekada vas neki posao raduje više, nekada neki manje, ali najvažnije je raditi. Ako ste daroviti i vredni, onda ćete se potruditi da šta god da vam neko ponudi učinite da ta uloga bude ona iza koje stojite. Ne volim periode borbe za novi posao, a svaki umetnik zna kako to izgleda i koliko je neprijatno, zato brusim sve svoje talente, pa sa velikim zadovoljstvom prihvatam i voditeljski posao na televiziji, a do sada su već objavljene i moje tri knjige.

• Glumili ste u seriji "Larin izbor". Sada je već prošlo nekih sedam godina od tog projekta, ali je serija ostala jedna od najpopularnijih. Da li ste u kontaktu sa hrvatskim glumcima, sa kim se najčešće čujete iz komšiluka?

- Ne mogu da kažem da sam u nekom trajnijem kontaktu, sa većinom jesam preko društvenih mreža, ali ni to nije konstantno. Kada nas posao poveže, onda se i ta nit učini intenzivnijom.

Iva Štrljić/Foto: Natalija Kunić

• Šta se promenilo u glumačkoj branši u odnosu na pre, recimo, dvadesetak godina?

- Ja sam se promenila. To je mnogo važnije. Kada sam bila na početku, u ono doba studiranja na akademiji i netom posle toga, verovala sam da je isključivo važno koliko si dobro neku ulogu odigrao i da je to nešto što je sigurna ulaznica za sledeću. Onda sam shvatila da to baš i nije tako, da nam niko nije obećao pravdu kad smo se popeli na scenu, da ne mora da bude nagrađen baš uvek onaj koji je najviše zaslužio, da su u igri poznanstva, kafe, kafane, pregovori, dogovori i mnogo lažnih obećanja.

- I zato ja ljudima uglavnom ne verujem, pa se strašno obradujem danas kada shvatim da neki i održe reč, da vas se stvarno sete onda kada treba, da cene vaš rad i posvećenost. Bogatstvo je poznavati takve ljude. Jednu stvar nikada ne treba zaboraviti - danas se mnogo više snima nego ranije i to mora da se naglasi uvek, podrži i pohvali.

• Koja Vam je omiljena uloga, a koja Vaša knjiga Vam je onako najviše prirasla k srcu?

- Mnogo je truda uloženo u svaku ulogu i u svaku rečenicu romana, da mi je izuzetno teško da odgovorim na ovo pitanje… Imam utisak da, šta god da izdvojim, ne bih bila poštena. Sve tri moje knjige na jedan način slave Beograd i njemu su i posvećene, posebno treća "Voleti u Beogradu", gde kroz trideset beogradskih ulica pratim trideset beogradskih ljubavnih priča, jer svako od nas ima neki skver, neku klupu, bulevar, ulicu, ćoškić, pogled sa jednog prozora koji ga podseća na nekoga koga je tu zavoleo, prvi put sreo, sa kim se rastajao ili sastajao.

Iva Štrljić/Foto: Goran Zlatković

• Kako biste opisali sebe u tri rečenice?

- Jedna dama treba da bude toliko uzbudljiva da je ne možete opisati sa samo tri rečenice.

• Šta žena misli drugačije nakon 40. godine? Promene li se stavovi i šta stavlja na prvo mesto u životu?

- Nemam takav odnos prema godinama da bih bilo koju shvatila dramatično ili kao znak da bi sad odjednom trebalo drugačije da razmišljam. Sreća je uvek na prvom mestu. I sa petnaest, i sa trideset, i sa osamdeset. Biti srećan. A svako neka svoju sreću osmisli na svoj način.

• U današnje vreme, kada veze i brakovi teško opstaju, verujete li i dalje u pravu ljubav, onu koja pobeđuje sve?

- Naravno. Ništa nema takvu moć kakvu ima ljubav. Ljudi su postali alavi i sebični, i lako odustaju jedni od drugih. Kada nekoga stvarno volite, tu ste i kada niste na stolici pored, tu ste i kad ste daleko, u mislima ste - a nema veće blizine od te.

Iva Štrljić/Foto: Natalija Kunić

• Iako ste dugo na javnoj sceni, godinama uspešno uspevate da držite privatni život po strani. Kako vam to polazi za rukom?

- Ne poveravam se ljudima, mene nećete videti da svoj život prosipam uz kafu po kafićima, što ljudi često rade. Ta osobina se ne sviđa mojim prijateljicama, ali već sam ih odavno navikla na to. Ne pričam o sebi, a ne pričam ni o drugima i mislim da onaj ko lako priča o sebi još lakše priča i o drugima. Ne smatram ukusnim i ne smatram pristojnim deljenje nečega što se odvija između četvoro očiju i dva srca, sa ostatkom sveta.

• Postoji li period u Vašem životu koji biste rado zaboravili? Ili se vodite stavom da je sve s razlogom i da se sve dešava baš onako kako mora i u pravo vreme?

- Nedavno sam pronašla svoj dnevnik iz gimnazijskog perioda i bilo mi je toliko bolno da ga čitam da čak nisam ni želela, odložila sam sveščicu sa strane, zamišljena i dirnuta time šta se sve nakupilo u duši jedne šesnaestogodišnje devojčice. Rat, razvod roditelja, razorena porodica i ožiljci koje sam nastavila dugo posle svega toga da vučem kroz život kao teg na duši. Verovatno su me te godine nečemu naučile, verujem da su i one bile važne, ali ne mora čovek baš sve ni da zna.

• Ima li nešto čega ste morali da se odreknete da biste danas bili tu gde jeste?

- Ništa se ne postiže tek tako…glumačka profesija zahteva mnogo strpljenja, a nije lako biti strpljiv a sačuvati vedrinu, svežinu i spremnost da svaku sledeću ulogu donese sa radošću kao da ti je prva. Nisam neko ko često izlazi, ne idem baš u provode, ne pijem alkohol, ne pušim, treniram svakog dana, šetam i te svoje šetnje u šali zovem "kaldrma fitness", pazim kako se hranim i ne sećam se da sam ikad dozvolila sebi da se prejedem… Sve je to neko odricanje, jer nije lako ni da vas gleda sa stola princes krofna, a vi joj odolevate.

Iva Štrljić/Foto: Goran Zlatković

• Znamo da vodite zdrav život, redovno vežbate, kao što ste i sami naveli, održavate pozitivan duh... Koja je poruka za sve žene koje ne uspevaju uvek ostati pozitivne i nisu baš uvek zadovoljne sobom?

- Svaka žena ima neki razlog da bude dobre volje i da sobom bude zadovoljna. Sigurna sam u to. Samo što žene znaju to da ne vide. A i sa svih strana nadiru svakojaka pravila "lepote". Svako je na svoj način privlačan, ne mora samo vitko telo da bude ono koje nosi epitet "zgodnog", neko je i buckasto privlačan. Sve je u šarmu, a šarm se ne postiže ni dijetom ni lepom haljinom, i ne može se ni naučiti. A ništa ne ostavlja tako snažan utisak kao šarm.

• Gde vidite sebe za 10 godina?

- U mom snu koji će tada biti uveliko java.

• Ostajete li u Beogradu ili su vrata otvorena za eventualne promene, čak i one koje bi Vam iz korena promenile život?

- Nikada nisam mislila da je sreća negde drugde. Uvek sam verovala da svoju sreću možeš da napraviš tu gde živiš. I nikada ne treba zaboraviti da je najveća sreća uvek u zemlji koja je tvoja, uvek kod kuće, jer te ona grli najnežnije, u njoj ti je najudobnije, ona te najbolje poznaje.

(Branka Bajić)