"Dva sina sam izgubila iza bine... Zbrajala sam grehove, da razumem čime sam to zaslužila"
- Krivila sam sebe, ne tražeći nijednu olakšavajuću okolnost, i pri tom sam samoj sebi smišljala takve patnje i muke kao kaznu - napisala je Vesna
Vesna Zmijanac (63) je u svom "pokušaju autobiografije" pod nazivom "Kad zamirišu jorgovani" podelila potresne momente iz života, priznavši da je izgubila dve bebe.
- Bilo mi je suđeno da u vreme moje najveće slave spoznam i najveće duhovne muke, da veliku radost zbog velikog uspeha potisnem i isto tolikom (još i većom, zapravo!) žalošću, da kroz lako podnošljivu, malu i kratkotrajnu fizičku patnju tela spoznam i onaj ogromni, jedva izdrživi i večno prisutan bol, bol koji gubitak deteta ostavlja u roditelju. Naše prvo dete, sina, Vlada Jovanović i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće. Spontani pobačaj dogodio se u pauzi koncerta u Mladenovcu - počela je pevačica.
- I ne zamerite mi što tu scenu, porođaja koji je iznenada i prevremeno otpočeo i faktički se događao u garderobi iza bine hale u Mladenovcu, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici, ne mogu da opišem čak ni danas, kada je prilično vremena proteklo. Jer, to je jedan od onih bolova koji još boli, praznina koja još zjapi istom tamom, i kad god se toga setim (a sećam se vrlo često), uvek mi se utroba zgrči, uvek mi se zguti u grlu i uvek sebe kaznim pitanjem (na koje još od onda slutim odgovor) - da li sam i koliko sam ja (načinom svog života, pre svega) kriva za to što se dogodilo? - pitala se Vesna.
- U prvih nekoliko nedelja nakon toga, dok je bol zbog gubitka bio još svež, želela sam da i ja nestanem, da me nema. Krivila sam sebe, ne tražeći nijednu olakšavajuću okolnost, i pri tom sam samoj sebi smišljala takve patnje i muke kao kaznu, da sam, možda, u jednom trenutku i prešla onu granicu koja razdvaja svesno sagledavanje činjenica od umišljenih, pomalo i bolesnih, u svakom slučaju pogrešnih (i grešnih!) zaključaka - sa tugom je napisala pevačica.
Vesni se ista situacija desila nepunih godinu dana kasnije.
- Nisam ni slutila da me, na nesreću, isto to - i još teže i gore, jer je ponovljeno i u vrlo kratkom vremenskom razmaku, čeka već nepunu godinu kasnije. Vladino i moje drugo nesuđeno dete, takođe sin, i takođe u sedmom mesecu trudnoće, izgubila sam pod približno istim okolnostima 1987. godine - navela je Zmijančeva.
- Pitala sam se i onda, i još uvek se ponekad zapitam - čime sam zaslužila da mi se dogodi to što mi se dogodilo? Zbrajala sam (i još uvek ih zbrajam) sve moje greške i grehove, sva moja voljna i nevoljna nepočinstva, sve moje besove i posebno izražene mane, sve one ružne pomisli koje sam o nekome ili nečemu imala, sve ono ne baš pohvalno što sam i sebi i drugima učinila, sve ono lepo i dobro što nisam ni sebi ni drugima učinila (a mogla sam ili sam morala), sve one trenutke u kojima sam nekoga (pa makar i nehotice) ovim ili onim, što sam rekla ili uradila, povredila - i tražila u svemu tome korene i razloge takve i tolike kazne koja mi je dosuđena. I, nakupilo se toga, nije da nije. Već sam prilično dugo i burno, nestašno živela, pa bi se štošta tu moglo pronaći što i nije baš nešto čime se valja dičiti. Život mi je, takav kakav mi je bio - dao šanse (takve kakve mi je dao), i ja sam ih iskoristila tako kako sam umela - napisala je Vesna Zmijanac.
Godine 1989. rodila je ćerku Nikoliju.
- Godinu 1989. obeležila su dva događaja, koji bez ikakve sumnje predstavljaju najznačajnije trenutke u mom profesionalnom i ličnom životu. Početkom godine objavila sam (uz veliku i nesebičnu pomoć mog velikog prijatelja Dina) ploču pod nazivom "Kad zamirišu jorgovani", a devetnaestog dana meseca oktobra rodila sam kćerku Nikoliju - navela je pevačica u pokušaju autobiografije "Kad zamirišu jorgovani".
VIDEO: Vesna Zmijanac pokidala sa komentarom za JK
(Telegraf.rs)
Video: "Neću doći na koncert Tanje Savić" Slavica Ćukteraš iskreno o koleginici, pa otkrila razlog
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Fenix
To su strašne stvari... izgubila jednom žensko i jednom muško dete... u osmim mesecima... skoro identična situacija... nemam dece... i šta sad, treba da se kriješ, a ljudi te do juče viđali sa stomakom i očekuju lepe vesti a ti slomnjen bolom... teško je... mnogo... ali ne treba kriti...
Podelite komentar
W
O, tim stvarima se ne priča ako si normalan!
Podelite komentar
lea
Ali sto ovo otezalo ne mogu ni da vidim ni da cujem.
Podelite komentar