"Moje povrede su klasifikovane kao ratne..." Sarapa jedva zadržao suze tokom Deine ispovesti

 ≫ 
  • 16

Prošlo je godinu dana od teške nesreće koju je doživela voditeljka Dea Đurđević (27), kada su lekari sa VMA, na čelu sa prof. dr. Markom Bumbaširevićem uspeli da je spasu i da joj vrate na mesto i ponovo osposobe otkinutu ruku.

Dea je ovog jutra pričala o svemu kroz šta je prošla, rekavši da su njene povrede kvalifikovane kao ratne.

- Prvi taj kiseonik koji mi je udahnut je bio zbog Marije Dimitrijević i Hitne pomoći. Mene je udarila ta... udarila me je devojka kolima, parkirala je moj auto na tu pešačku zonu i ja sam stajala na trotoaru... naleteo je autobus, zakucao me je za zid, vukao, stiglo mi je do ovde (pokazuje vrat i donju vilicu) i onda se vratio u rikverc, a ja sam ostala tu da ležim - počela je Dea.

- Prišla je Marija, ona mi je pomogla, jedina. Nas dve smo sad u kontaktu. Mnogo znači kad vam neko priđe, kad ležite sami i krvavi... Dok ona nije prišla ja nisam znala šta da radim. Videla sam samo da nemam ruku, sve ostalo... nije mi ništa bilo jasno. Dozvolila mi je da se naslonim na nju. Hitna je došla za dva minuta. Nisu znali da sam to ja, niko nije mogao da me prepozna onako krvavu. A na VMA je sve bilo spremno da ja uđem u salu - ispričala je hrabra Dea.

- Doktori su klasifikovali moje povrede kao ratne. Imala sam otkinutu ruku, kontuziju srca i pluća, slomljenu karlicu na dva mesta, slomljenu kičmu, paralizu obe noge i s desne strane duž celog tela taj veliki hematom, pošto me je tako nabio uz zid", nabrajala je Dea, pa spomenula i sitnije povrede, kao i to da je ukupno imala 21 operaciju.

- Više sam bila u operacionoj sali nego u sobi. Tri puta su me vraćali iz mrtvih. Dva puta u sobi i jednom u operacionoj sali... Mlađa kaže "Ona da je normalna, ta ne bi preživela". (smeh) - dodala je na temu njene borbenosti i pozitivne energije kojom je zračila i kojoj su se svi divili.

Dea Đurđević Dea danas i Dea dok se borila za život, Printskrin: Youtube/Novo jutro

- Kada je bilo to na tom trotoaru, želela sam da ostanem budna da kažem ono što još imam da kažem nekim ljudima koje stvarno volim. Videla sam neke ljude s kojima radim... Negde sam ja sve vreme u komunikaciji s njima, bilo mi je teško i njih da izneverim, a najiskrenije bilo mi je žao da umrem a da ne kažem mami i Mlađi sve što hoću da im kažem. Uopšte nije bila stvar.... Nikakve slike mi se nisu vraćane, ali mi je nedostajalo da im kažem nešto što još nisam. Pa sam se onda setila i svih prijatelja kojima bi nešto trebalo nešto da kažem... - rekla je Dea.

- U bolnici nisam bila svesna svojih povreda i da mogu svake sekunde da umrem. Iako su oni meni to rekli. Nije mi to bilo reklo. Doktor mi je jednom rekao: 'Dea, slušaj, moraš da nam potpišeš ovo i da nam dozvoliš sve, jti ćeš večeras umreti, nemoj da se šališ, ja moram da znam da ja mogu sve da uradim da ti spasim život.' Ja sam njemu rekla; 'Šta ti je, nema šanse.' Ne veruješ! Skupljaš neku nadljudsku snagu!"  - objasnila je Dea koja se prisetila i trenutka kada je prvi put sela, a kasnije i iznova učila da hoda.

Dea Đurđević Dea u bolnici, na VMA, Printskrin: Youtube/Novo jutro

Kada je ustala morali su celu da je pridržavaju jer je, kako je ponovila, "zaboravila da hoda".

- Posle dva i po meseca sam udahnula svež vazduh. Do tada nisam plakala - ispričala je.

Njen kolega Predrag Sarapa sve vreme je bio na ivici suza.

Predrag Sarapa Predrag Sarapa, Printskrin: Youtube/Novo jutro

VIDEO: "Nije mi bilo zapisano da umrem!"

(Telegraf.rs)

Video: Poznati folker peva u centru Beograda u humanitarne svrhe

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • srpski borac

    9. februar 2020 | 12:27

    treba ženi pružiti podršku ali šta ćemo sa onima koji stvarno imaju ratne povrede a niko ih ne pominje npr. ratni veterani u Pionirskom parku itd...

  • Kursumlija

    9. februar 2020 | 11:17

    Aman dosadila vise brate!!!Hvala bogu da je sve ok i da si ziva i zdrava jos 100god.Ali ga pretera vise,sta sada da ne ocekujes orden od Vucica?Daj bre pa svaki dan nam ljudi dozivljavaju po neku nesrecu na zalost pa zive i bore se kao i ti.

  • Msm stvarno

    9. februar 2020 | 14:37

    Kako te nije sramota da svoje povrede uporedjujes sa ratnim? Imas li ti ideju sta su ratne povrede, sta ti ljudi tamo prezive i kakve traume imaju do kraja zivota? Imas li ideju koliko ljudi je ostalo invalid u ratu, da li njih neko pita kako zive i cime hrane porodicu. Dok te nije udario autobus niko nije cuo za tebe, a od tad si svaki dan u novinama, ta nesereca je jedino o cemu imas da pricas u zivotu i zapela si samo ja, pa ja, pa ja. Toliko si drska da stavljas sebe u kos sa ratnim invalidima. Dosadna si bre vise. Izigravas zrtvu, ok strasno je to sto si dozivela, ali pocinjes da se gadis narodu. Godinu dana samo to jedno isto slusamo!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA